Правда

Ро­ђе­ни Бе­о­гра­ђа­нин, Ака­де­ми­ју ле­пих умет­но­сти за­вр­шио је у Ри­му, где је у ви­ше раз­до­бља и жи­вео. У сли­кар­ству је пре­шао сло­жен пут од спо­ја кла­сич­ног и мо­дер­ног, уз ан­ти­ци­пи­ра­ње чак и та­квих па­ра­диг­ми ка­ква је поп-арт (мно­го пре Вор­хо­ла и са­свим не­за­ви­сно од аме­рич­ке сце­не), па пре­ко пе­ри­о­да из­ра­зи­те фи­гу­ра­ци­је, до „хи­пер­бо­реј­ског ре­а­ли­зма“ и „им­пе­ри­јал­не ико­но­гра­фи­је“ ње­го­вог по­зног ства­ра­ла­штва. Тим пу­тем ишао је си­гур­ним ко­ра­ком, све­стан (ка­ко је го­во­рио) „уси­ље­ног мар­ша чо­ве­чан­ства од пра­и­сто­ри­је ка над­и­сто­ри­ји“. О ње­го­вом сли­кар­ству пи­са­ли су ве­ли­ки знал­ци, по­пут Ен­ри­ка Кри­спол­ти­ја, Жа­на Ди­преа, Ми­о­дра­га Про­ти­ћа, Ду­ћа Тром­ба­до­ри­ја, Ђор­ђа Ка­ди­је­ви­ћа, Оље Ива­њиц­ки, Де­ја­на Ђо­ри­ћа... Из­ла­гао је у Бе­о­гра­ду, Ри­му, Бри­се­лу, Мо­де­ни, Ми­ла­ну, За­гре­бу, Бо­ло­њи, Бре­ши, Срем­ским Кар­лов­ци­ма... Увр­шћен је у низ ан­то­ло­ги­ја умет­но­сти XX ве­ка, од Кри­спол­ти­је­ве до Про­ти­ће­ве. Као ли­ков­ни кри­ти­чар при­ре­дио је де­сет те­мат­ских из­ло­жби ко­је су ва­жни до­га­ђа­ји у срп­ској исто­ри­ји умет­но­сти XX ве­ка, по­чев од Ди­мен­зи­ја ре­ал­ног (1967) до Бал­кан­ских ис­точ­ни­ка срп­ског сли­кар­ства XX ве­ка (1994).

У књи­жев­но­сти Дра­гош Ка­ла­јић је по­чео нео­бич­ном по­е­мом Кр­ше­ви­на (1968). Ро­ман Ко­смо­тво­рац, ту не­сва­ки­да­шњу ви­зи­ју са по­тком SF-а, об­ја­вио је 1990. Пет го­ди­на пре то­га, 1985, иза­шао је Ко­декс Со­лар­ног ре­да, крат­ко но по­све из­у­зет­но де­ло, сна­жног књи­жев­ног и идеј­ног на­бо­ја. Књи­жев­ни опус Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа сва­ка­ко вр­ху­ни ро­ма­ни­ма иде­ја По­след­њи Евро­пља­ни (2001) и Срп­ска де­ца цар­ства (2005).

Ду­бок је траг Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа као уред­ни­ка и из­да­ва­ча. Још се­дам­де­се­тих го­ди­на XX ве­ка, као уред­ник по­зна­тог бе­о­град­ског ча­со­пи­са Де­ло, при­пре­мио је низ те­мат­ских бро­је­ва ко­ји су оста­ли ме­ђа­ши у срп­ској кул­ту­ри, по­пут оних под на­сло­ви­ма „Тра­ди­ци­ја и са­вре­ме­ност“, „Езо­те­ри­ја“, „Уто­пи­ја“, „Ал­тер­на­тив­на кул­ту­ра“, „Ислам“, „Ја­пан“, „Ин­ди­ја“, и та­ко да­ље. У из­да­вач­кој ку­ћи „Књи­жев­не но­ви­не“ од 1980. до 1988. уре­ђи­вао је три ва­жне би­бли­о­те­ке: „Кри­ста­ли“, „Ис­ток­–За­пад“ и „Су­пер­ро­ман“. На­шој чи­та­лач­кој пу­бли­ци пред­ста­вио је, та­ко, низ пре­крет­нич­ких ау­то­ра: Пло­ти­на, Де­ни­ја де Ру­жмо­на, Ла­ва Ше­сто­ва, Гу­ста­ва Меј­рин­ка, До­бров­ског, Ти­ла­ка, Вај­нин­ге­ра... Уре­дио је, на­пи­сао пред­го­во­ре и у срп­ску кул­ту­ру увео ау­то­ре ка­кви су Ре­не Ге­нон, Ју­ли­јус Ево­ла, Емил Си­о­ран, То­мас Кар­лајл, Кон­рад Ло­ренц...

Те­о­риј­ско-фи­ло­зоф­ски рад Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа, са­свим по­се­бан у срп­ској кул­ту­ри и ми­сли, уте­ме­љен је на сту­ди­ја­ма из се­дам­де­се­тих го­ди­на: Упо­ри­ште (1971), Ма­па (ан­ти)уто­пи­ја (1978), Смак све­та (1979). А за­о­кру­жен је, сва­ка­ко, Европ­ском иде­о­ло­ги­јом из 2004, об­ја­вље­ном го­ди­ну да­на пред ње­го­ву смрт.

У обим­ном те­ле­ви­зиј­ском ра­ду Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа из­два­ја­ју се еми­си­је „Огле­да­ло XX ве­ка“ и „Мон Блан“. 

Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c

— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023

Пред на­ма је, ви­ди­мо и по ово­ме, јед­но обим­но де­ло ши­ро­ког ра­спо­на и ду­бо­ког за­хва­та. Али, ми у све­му ово­ме још ни­смо ни до­та­кли оно по че­му је Дра­гош Ка­ла­јић да­нас мо­жда и нај­ви­ше по­ми­њан. У сво­јој ко­лум­ни „Је­дан по­глед на свет“, у чу­ве­ном бе­о­град­ском ма­га­зи­ну Ду­га, као и у књи­га­ма Аме­рич­ко зло (1993, 1998), за­тим Срп­ско до­бро, Из­да­на Евро­па и Ру­си­ја уста­је (све три из 1994) — Дра­гош Ка­ла­јић је де­таљ­но опи­сао и обра­зло­жио ово што се са­да од­ви­ја пред на­шим очи­ма. Свет­ски рат „ли­хвар­ске ин­тер­на­ци­о­на­ле“ про­тив сло­бод­них на­ро­да, др­жа­ва и лич­но­сти. По­ход „им­пе­ри­је зла“ на Ру­си­ју и пра­во­сла­вље. Ди­ри­го­ва­ну ин­ва­зи­ју му­сли­ман­ских тре­ће­свет­ских ма­са на бе­лу Евро­пу. Па­ра­зит­ски си­стем за­сно­ван на хе­ге­мо­ни­ји до­ла­ра као кључ­ни ин­стру­мент но­вог ко­ло­ни­ја­ли­зма и мо­ћи За­па­да. „Де­мо­ни­ју нов­ца“ и „кор­по­ра­тив­ни са­та­ни­зам“. Уни­шта­ва­ње ви­со­ке кул­ту­ре, ни­хи­ли­стич­ку пу­сти­њу ко­ја се ши­ри, есте­ти­ку ру­жног и гло­бал­но ђу­бри­ште мо­дер­не умет­но­сти. Нео­п­ход­ност епо­хал­ног пре­о­кре­та кроз уста­нак „на­ших из­вор­них вр­ли­на и вред­но­сти“. (...)

Ка­ко? Ка­ко је он ви­део још та­да то што мно­ги не успе­ва­ју да ви­де ни да­нас, иа­ко им уве­ли­ко гу­та жи­во­те?
Срп­ској кул­ту­ри, на­у­ци и срп­ској иде­ји, очи­глед­но, да­нас је по­треб­но но­во чи­та­ње Ка­ла­ји­ћа, очи­шће­но од све­га спо­ред­ног, слу­чај­ног и „су­ви­ше лич­ног“. Сми­ре­но пре­вред­но­ва­ње и ду­бље по­и­ма­ње.

Скуп ДРА­ГОШ КА­ЛА­ЈИЋ (1943–2005), ВИ­ДИ­ЦИ И ИДЕ­ЈЕ ко­рак је у том прав­цу. Скуп ће би­ти одр­жан у Бе­о­гра­ду, у Му­зе­ју Ки­но­те­ке, 24. но­вем­бра 2023, од 19 ча­со­ва.

О раз­ли­чи­тим аспек­ти­ма де­ла Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа го­во­ри­ће про­фе­со­ри уни­вер­зи­те­та Сло­бо­дан Ан­то­нић (Ка­ла­јић као ми­сли­лац), Ми­ло Лом­пар (Дра­гош Ка­ла­јић о Цр­њан­ском), Ми­ло­мир Сте­пић (По­све­ће­ник об­но­ве срп­ске ге­о­по­ли­ти­ке), ди­рек­тор Ин­сти­ту­та за европ­ске сту­ди­је Ми­ша Ђур­ко­вић (Дра­гош Ка­ла­јић: од по­ли­тич­ке ми­сли Тра­ди­ци­је до Из­да­не Евро­пе), ре­ди­тељ Дра­ган Ћир­ја­нић (Дра­гош Ка­ла­јић, чо­век ве­ли­ке иде­је), пе­сник и ли­ков­ни кри­ти­чар Дра­ган Јо­ва­но­вић Да­ни­лов (Сли­кар­ски ко­смос Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа). Спе­ци­јал­ни гост би­ће Ђор­ђе Ка­ди­је­вић, исто­ри­чар умет­но­сти и ре­ди­тељ.

Сни­мак це­лог ску­па би­ће до­сту­пан на сај­ту Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа (www.dra­go­ska­la­jic.com­), као и на ка­на­лу на „Ју­тју­бу“. Ра­до­ви свих уче­сни­ка би­ће об­ја­вље­ни у по­себ­ном збор­ни­ку.

Извор: Правда