Они тврде да станична зграда није могла да буде пуштена у рад јер је све време реконструкције пруге већ била отворена. Као и да нису донели било какав акт којим отварају станицу. Такође, сматрају да је техничким прегледом спроведеним у априлу 2024. одобрен пробни рад целе станичне зграде, што би указивало да је безбедна за коришћење.
То су неки од делова одговора на оптужницу који су две првооптужене особе међу укупно 13 изнеле пред веће Вишег суда у Новом Саду.
Виши суд вратио је недавно оптужницу на допуну. Форбес Србија имао је увид у овај документ и одговоре бранилаца Танасковић и Весића. Остаје да се види да ли ће након допуне оптужница бити потврђена и да ли ће њих двоје на крају остати на њој.
Шта тврди Танасковић
Танасковић у свом одговору наводи да јој је потпуно нејасно шта је конкретно урадила или предузела тог 5. јула 2024. чиме је омогућила коришћење централног хола станичне зграде. Додаје да тужилаштво није доставило ниједан доказ за ту тврдњу.
Она је истакла да је том догађају присуствовала на позив Министарства грађевинарства, "које је организовало цео догађај". Танасковић тврди да није донела ни потписала било какву одлуку којом је омогућено пуштање у рад станичне зграде. Додаје и да је тај објекат иначе све време коришћен током реконструкције што је, како је навела, општепозната чињеница која се и не доказује, те је тражила да се обустави кривични поступак против ње.
Њен адвокат навео је у одговору на оптужницу да присуствовање догађају не може да представља извршење кривичног дела. Нејасно је, сматра бранилац, зашто онда сви који су присуствовали истом догађају нису обухваћени оптужницом.
Одбрани Јелене Танасковић није јасно ни чему је она заправо присуствовала јер "проистиче да је присуствовала некаквом омогућавању пуштања у рад вестибила крила Б станичне зграде". Бранилац понавља да Танасковић није организовала тај догађај, већ је ту била на позив министарства, које је организатор. Тим поводом су тужилаштву доставили позив који је добила, као и протокол министарства. Међутим, тврде да тужилаштво није предложило да суд изврши увид у ове доказе.
Бранилац такође понавља да је станица све време реконструкције радила па није ни могла да буде отворена 5. јула 2024.
- Како је она могла бити дужна да исту поднесе када у том периоду није ни била на функцији - констатује бранилац.
Износи и тврдњу да се нетачно наводи да није извршен технички преглед станичне зграде. Бранилац Танасковић сматра да није тачно да је технички преглед из априла 2024. урађен само на електро-енергетским инсталацијама и да би такав преглед био супротан закону. Одбрана тврди да је тада урађен законит технички преглед за цео објекат. (Због овог документа се иначе води посебан поступак у Београду).
Браниоци Јелене Танасковић траже од суда да одлучи да нема места оптужби, да предмет оптужбе није кривично дело или да се поступак обустави јер нема довољно доказа да је учинила кривично дело. Додатни предлог је и да се истрага прошири допунским вештачењем где би се вештаци изјаснили о садржини Записника о техничком прегледу у који нису имали увид, као и о накнадно достављеној документацији.
Шта тврди одбрана Весића
Бранилац Горана Весића у одговору на оптужницу подсећа да је министар у складу с праксом коју су установили његови претходници, одредио менторе и чланове менторског тима који су били одговорни за праћење и реализацију пројеката. У случају ове пруге то су били државни секретар Михаило Мишић као ментор, односно помоћница министра Анита Димоски и државна секретарка Емеше Лалић Урбан као чланови. Он тврди да није улога и обавеза министра да руководи и прати пројекте.
Бранилац Весића констатује и да уговор о реконструкцији пруге с кинеским конзорцијумом има јачу правну снагу у односу на законске одредбе и да се у случају колизије с прописима примењују одредбе уговора. Зато наводи да је уговором било предвиђено да током реконструкције пруге саобраћај буде у потпуности затворен, али не и на станицама Нови Сад и Суботица.
- Што значи да је Железничка станица у Новом Саду у току реконструкције истовремено била и градилиште, али и функционална железничка станица отворена за саобраћај путницима - стоји у документу суда.
Већина инфраструктурних објеката без употребне дозволе и данас
Додатна тврдња је и да употребна дозвола није могла да буде издата јер су радови на станици били у току и нису били завршени сви радови на прузи до државне границе. Уз то, бранилац износи и тврдњу да бројни инфраструктурни објекти у Србији нису имали употребну дозволу када је почело њихово коришћење, "а да већина њих немају ни сада употребну дозволу". Додаје се да су сви ти објекти стабилни и да се без икаквог проблема користе независно од тога што нису имали или немају употребну дозволу.
Подсећа да је издавање употребне дозволе за сложене инфраструктурне пројекте сложен процес који траје годинама, посебно за оне пројекте који се граде фазно и да је општеприхваћена пракса Владе Републике Србије да се као доказ за одвијање саобраћаја прихвата извештај комисије за технички преглед те да све ово само потврђује тезу да, чињеница да употребна дозвола није издата, није проузроковала пад надстрешнице, јер би она "очигледно пала и да је употребна дозвола издата".
Одбрана Весића сматра да је пад надстрешнице последица пропуста у пројектовању, извођењу и надзору грађевинских радова што нема никакве везе са министарством и бившим министром.
Цео текст можете прочитати на сајту Forbes Srbija.
Извор: Forbes Srbija
