Најновије

МИЛАН ВИДОЈЕВИЋ ЗА ПРАВДУ: Пресељење индустрије из Србије и Војводине (ФЕЉТОН)

Из претходних наставака фељтона могли сте да сагледате последице Другог светског рата на Србију. Максимална разарања индустријских и цивилних објеката, пљачка рудних богатстава, шума, пљачка стоке и пољопривредне производње, које су трајале све време окупације, оставилла је Србију разорену, на ивици глади, без радне снаге и ресурса за обнову. После рата стизала је помоћ из иностранства, и са Истока и са Запада али то није ни издалека било довољно. Опредељење нове власти за бољшевички концепт пољопривреде, присилну колективизацију, нанео је непоправљиву штету која деценијама касније није могла да подигне производњу хране. Централистички организована државна привреда имала је за претпоставку да се обезбеди равномерни развој свих република и региона што је било немогуће у кратком року. Лутања у концепту, политички волунтаризам, локалне амбиције република и политики егоизам, кључали су од самог почетка и биће основ озбиљних политичких размимоилажења већ седамдесетих година.

Видојевић (Фото: Јутјуб)

Пише: Милан Видојевић

Пресељење индустријских капацитета највеће је било у периоду 1948-1953. године, али је почела пре тог периода а наставило се и после 1953. године. Већ у првим послератним годинама, са подржављењем привреде извршена су масовна спајања капацитета. Тада је због концентрације капацитета долазило је до пресељења појединих погона, машина и програма. Није то само било унутар републике, већ знатно више ван Србије, а у више случајева и ван земље, у државе које су тих година сматране пријатељским. После Резолуције ИБ оваквих исељавања и поклањања фабрика другим земљама није било али ће се наставити унутар Југославије, поготово због политичке параноје врха државе да ће уследити инвазија СССР-а и земаља Варшавског пакта на Југославију. Она је трајала дуго, чак је и каснија градња канала Дунав-Тиса-Дунав имала превасходно одбрамбену улогу и била део тог страха. Ако нас тенковске јединице нападну са севера и североистока отварање устава канала ће изазвати плављење Војводине  и онемогућити тенкове у њиховом налету! Каква лудачка идеја!. Зато овај канал ни данас нема црпне станице за наводњавање, може евентуално да служи као одбрана од поплава или за туризам.

У овим годинама је наступило и затезање односа са Западом, иако је из САД стизала војна и економска помоћ, без обзира што су само две земље одбиле да се укључе у Маршалов план, СССР и Југославија. Питање пресељења индустрије стратешког значаја са запада на исток земље није се постављало ни када су на западним границама 1946. године оборена два америчка авиона. Такви разлози и конкретна политика пресељења појавила се тек након сукоба са СССР-ом и источним блоком. То пресељење целовитих производних капацитета, погона и производних линија, машина, алата, али и пројеката, производних програма, техничке документације, прототипова, пробних серија, врхунских стручњака и стручних радника, довело је до озбиљног даљег осиромашења Србије и Војводине, које је трајало десетак година, а кад се мало дубље истражи и свих петнаест година.

Кад се с ове дистанце погледа овај период онда ће се многи изненадити кад прочитају да је највећу штету претрпела Војводина, па Београд као индустријски центар и индустријски градови у Србији, Крагујевац, Краљево, Лесковац и други у мањој мери. Војводина је била жртва необјашњиве политике. Кад су развијени у Југославији требали да помогну неразвијене, Војводина је била "богата" и требала је да буде издашна у помоћи другима. Кад је почела индустријализација и изградња капиталних објеката Војводина је углавном заобилажена јер она је "пољопривреди регион." Кад је почео сукоб са СССР-ом у Војводину се није улагало јер је постојала опасност од "непријатеља." Заборавило се да је Војводина имала развијену занатску производњу високог нивоа пре рата, и да се та производња на тржишту веома ценила, а највише производња луксузног намештаја, производа и обрада метала из многобројних ливница, млинова, мини електрана на течно гориво, и другог. Великог дела тих капацитета Војводина је лишена врло рано кроз конфискацију и национализацију, а детаљније о томе писаћу вам у следећем наставку. Ово оптерећење Војводине примећено је у политичком врху земље, о чему је говорио Борис Кидрич 1950. године. Говорио је о заостајању Војводине због оптерећења наметнутог пољопривредној производњи, а не и о девастирању индустријске производње у Војводини.

Београдски регион и градови у његовом окружењу, са кооперантским капацитетима, су пре и после рата биле седиште динамичне производње авиона, мотора, камиона, производа прецизне механике, средстава везе, и Београд је био центар развоја технологија које су у Југославији биле на највишем нивоу и имале перспективу развоја. Индустрија Београда девастирана је само у неколико година. Из београдског индустријског басена исељени су: производња авиона,производња камиона, производња тенкова, производња авионских мотора, производња камионских мотора, производња свећица за моторе, производња средстава везе, оптичка производња...

Нешто касније, девастирана је и трговачка и банкарска традиција и послови у Београду и било је јасно да је то било планско сатирање највећег индустријског комплекса у Југославији. Остављене су производња одеће и обуће, прехрамбена, хемијска и индустрија пољопривредних машина, као индустрије нижег нивоа сложености рада и нижег економског потенцијала. Тако је Србија перфидно везана за развојно осујећене, другоразредне секторе и није случајно да је у економском развоју почела да заостаје за Словенијом и Хрватском. Слаби индустријски потенцијал нове Србије у Југославији значио је и добијање мање средстава за даљи развој али су издвајања Србије у буџет Југославије остала већа него што је био поврат средстава. Исто је било и са извозом готових производа, индустријских и пољопривредних.Подаци из 1952. године показују да су извозници из Србије 7 милијарди 888 милиона динара више него што су примили, док су извозници из Хрватске и Словеније примили 3 милијарде 452 милиона и 4 милијарде 740 милиона динара више него што су уплатили.

Више података у следећем наставку.

Предходни део фељтона прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА