Главни шведски лист "Афтонбладет" написао је да "кривуља короне иде у погрешном смеру" након што су објављене бројке.
Другачија тактика
Медији широм света пуни су фотографија и снимака Швеђана како опуштено шетају градским улицама, школе су места окупљања ђака, а земља није увела никакве обвезујуће мере изолације. Уместо тога, старијима су саветовали да одржавају социјалну дистанцу, запосленима је препоручен рад од куће, а апеловано је и да се одложе сва путовања која нису нужна.
Либерална стратегија
Такав приступ изазвао је велике критике у делу јавности, међу којима су и 22 утицајна научника који су у шведским новинама "Дагенс Најхетер" објавили отворено писмо, тврдећи да су шведске јавноздравствене власти потпуно заказале. Траже да политичари хитно уведу строже мере, додајући да је стопа смртности од корона вируса у шведским домовима за старе драстично већа од оне у осталим нордијским земљама - у Шведској је мртвих 131 на милион људи, док их је у Данској 55, а у Финској свега 14.
Иза овако либералне стратегије стоји државни епидемиолог Андерс Тегнел са Националног института за јавно здравље
Тегнел додаје како дуготрајни карантини, по његовом мишљењу, историјски гледано немају никакве резултате.
- Затварање граница је смешно јер је Kовид-19 у свакој европској земљи. Важније је надзирати кретање унутар Шведске. Као друштво, радије смо одабрали континуирано подећање људи да се придржавају заштитних мера. Потпуно затварање било би контрапродуктивно - додао је.
Према Тегнелу, асимптоматски случајеви, које многи сматрају највећим кривцима за брзо ширење, уопште нису проблематични.
- Постоји могућност да су они заразни, што сугеришу и неке недавне студије. Али, број људи које они заразе вероватно је прилично мали у поређењу са особама које показују симптоме. У нормалној дистрибуцији заразе они су на маргини, док већина отпада на људе са симптомима на које заиста треба пазити - рекао је он, а пренео Јутарњи.
Ипак је избегао директан одговор на питање да ли сматра да је шведски приступ успешан.
- То је врло тешко знати. Прерано је за то. Свака земља треба да постигне "имунитет крда" на овај или онај начин, а ми ћемо до њега стићи другачијим путем. Али, колико ће дуго трајати имунитет крда, то не можемо знати.
Аргументи против
Шведски приступ епидемији заснива се на томе што та нација показује јединствену комбинацију поверења у јавне институције и индивидуализма. Укратко објашњено, влада верује својим грађанима да ће слушати и необавезујуће савете, а грађани заузврат верују да влада ради у њиховом интересу и понашају се у складу са препорукама.
На тај пун круг поверења додајте и чињеницу да су Швеђани традиционално "хладна нација" која и иначе држи до "социјалне дистанце" и добијате уникатно окружење у коме би горе описан модел могао да успе. Међутим, како је стопа смртности у земљи расла до једне од највећих у свету, домаћи и стани стручњаци су све гласније упозоравали да би "шведски приступ" могао да доживи катастрофалан неуспех.
У основи њихових упозорења налази се неколико аргумената.
Прво, није јасно да ли је уопште могуће стећи колективни имунитет на ову болест јер је и даље непознато колико су, и да ли уопште, особе које су прележале корона вирус отпорне на њега. Након што су поједине земље најавиле издавање "имунолошких пасоша" или сертификата на основу којих ће излечени моћи да путују и раде, Светска здравствена организација (СЗО) издала је упозорење да се то не чини, јер нема доказа да излечени стичу имунитет.
Друго, и ако нека нација важи за послушну, то не значи да нема појединаца, и то много њих, који ће и даље поступату супротно препорукама. Тако су у Шведској забележени случајеви да су неки организатори догађаја намерно продавали 499 улазница, знајући да су забрањена окупљања више од 500 људи. Старији људи, осећајући мали притисак власти, наставили су да се крећу на прометним местима, кафићи и даље раде до дубоко у ноћ, многи не прописујући одстојање међу муштерија.
Треће, Шведској на руку иде мала густина насељености. Како пише "Тајм", интерперсонална дистанца је важна у тој земљи, а око 40 посто домаћинстава чини једна особа без деце. Међутим, ова статистика је нарушена доласком великог броја миграната, па постоје предграђа у којима је густина насељености драстично скочила. То може бити објашњење зашто мигранти чине несразмерно велики део у укупној смртности, поред чињенице да је њима теже доступна здравствена нега.
Прочитајте ОВДЕ на шта то свет мора да буде спреман.
Извор: Курир/Блиц
