То је за подгорички портал CdM потврдила посланица Божана Јелушић, наводећи да је тиме испуњено обећање Уре да ће када измене буду усвојене дати на проверу њихову уставности.
У спорном члану се наводи да се у случајевима премештања, изношења из државе или отуђења добара која представљају културну баштину Црне Горе, а на којима право својине има верска заједница, примјењују одредбе закона којим се уређује заштита културних добара.
Сада укинуте одредбе су раније предвиђале да имовина верских заједница прелази у власништво државе ако верска заједница нема доказе да њој та имовина припада од пре 1918, односно пре стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије).
Изменама Закона о слободи вероисповести укинуте су све одредбе против којих је протестовала Српска православна црква у Црној Гори и већина тада опозиционих, а сада владајућих партија, током прошле године.
Првобитни Закон о слободи вероисповести усвојила је 27. децембра 2019. у Скупштини већина предвођена тада владајућом Демократском партијом социјалиста (ДПС) председника Мила Ђукановића.
Парламентарна већина Скупштине формирана после последњих избора поново је крајем јануара усвојила све законе које претходно председник Црне Горе Мило Ђукановић вратио посланицима на поновно одлучивање.
Пјонгјанг на опрезу, долази велика опасност! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Танјуг
