Тај је закључак произашао из извештаја Центра за нову америчку безбедност, у којем су стручњаци за одбрану и спољну политику одиграли ратну игру која је симулирала управо такав сценарио.
Пратас је острвце само три километара дуго и око километар широко на свом најширем делу.
Налази се око 300 километара југоисточно од Хонгконга и око 400 километара југозападно од Тајвана.
На њему се налази омања војна база у којој је смештено петстотинак тајванских маринаца, а војни аналитичари већ дуго упозоравају да би то острвце Кини могло послужити да испита решеност међународне заједнице да одбрани тајвански суверенитет.
У сценарију из ратне игре учествовали су тајвански, амерички и регионални стручњаци, а сценарио је почео кинеском војном агресијом на Пратас.
Кинеске снаге, уз подршку морнарице и авијације кинеске Народноослободилачке армије (ПЛА), с лакоћом су надјачале бригаду тајванских маринаца на Пратасу и заузеле острво.
Поморске базе
Једном када се ситуација на тлу променила, Сједињене Државе и Тајван имали су врло мало опција за покушај повратка на статус кво без даље ескалације сукоба.
Тим који је представљао кинеску страну избегавао је даљу ескалацију и само је држао своју новоосвојену територију, што је било посебно лако с обзиром на близину кинеских војних и поморских база.
Америчка страна била је присиљена да пошаље већи број својих снага далеко од својих база на начин који би било тешко одржавати дуже време.
Агресивни војни одговор вероватно би довео до ескалације и избијања рата с Кином, што су и амерички и тајвански тимови хтели да избегну по сваку цену.
Економске санкције против Кине деловале су преспоро и биле су преслабе да би присилиле Кину да напусти своје ново острво.
Кина је у прошлости већ показала да не поштује пресуде међународних судова када се ради о територији у Јужноме кинеском мору, коју Пекинг у целости сматра својом.
Кинески бродови - наводно рибарски - запосели су тако 1995. гребен Мишчиф, унутар филипинскога државног појаса.
Убрзо су се крај гребена појавили бродови за градњу, уништили корале и претворили гребен у велико вештачко острво на којем су данас војна база, писта за авионе и системи противваздушне обране.
Међународни арбитражни суд пресудио је 2016. да се ради о територији Филипина, но Кина је одбила да прихвати пресуду те острво и даље брани својим војним снагама.
Манила га не може добити натраг без употребе силе која би, пак, довела до ескалације сукоба и потенцијално директног рата с Пекингом.
Сличан би се сценарио могао очекивати у случају освајања Пратаса - Кина би тврдила да је реч о њеној територији, као што тврди и за Тајван, те би га бранила силом и не би га препустила Тајпеју без обзира на притисак међународне заједнице.
Стратегија одвраћања
Стручњаци из Центра, који су одиграли ратну игру освајања Пратаса, стога су закључили како је нужно деловати проактивно и одвратити Кину од покушаја освајања малог атола.
САД и Тајван већ данас би требало координирано да граде стратегију одвраћања од ограничене кинеске агресије.
Аутори извештаја тврде како је преко потребна сарадња с Јапаном у изради ове стратегије, јер би она могла променити кинеске процене војних и дипломатских ризика који произлазе из њене агресије.
Јапанско учешће би омогућило координирање с Индијом и Аустралијом кроз такозвани Квад те створити прилике за сарадњу с другим државама чије територије својата Кина, попут Вијетнама и Филипина.
Напетости између Пекинга с једне стране те Вашингтона и Тајпеја с друге све су израженије последњих месеци у којима Кина шаље рекордан број својих војних авиона у тајванску зону противваздушне одбране.
Прошли је викенд Кина, заједно с Русијом, одржала војну вежбу у склопу које су бојни бродови обе државе опловили Хоншу, највеће јапанско острво.
Амерички председник Џо Бајден рекао је прошле недеље да САД имају обавезу да бране Тајван, иако се Бела кућа после извлачила како није дошло до промене у јавном ставу Вашингтона, који је намерно неодређен по питању одбране острва.
Државни секретар Ентони Блинкен затражио је да се Тајвану допусти "значајно учествовање" у телима УН-а, што Кина сматра провокацијом - пузећим покушајем признања независности острва.
Милитанти у Идлибу одбили послушност Ердогану. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Јутарњи лист
