Пише: Дамир Назаров
Сирија је де факто подељена на четири дела, што ризикује да се претвори у осам ако Сиријци наставе да толеришу џихадистичку диктатуру. Четири дела Сирије су: 1 – Сувејда од Друза, 2 – Ројава од Курда, 3 – протурско руководство у Алепу и 4 – Емират Тахрир ал-Шам у Дамаску. Говорећи о наставку поделе Сирије, дугорочно можемо издвојити аутономију у Дари под контролом побуњеника „јужног фронта“ рата против Асада и алавитске државе на северозападу земље.
Ционизам може да тријумфује, јер је тај који највише инсистира на подели Сирије, а у томе му несвесно помаже нова диктатура Дамаска. Тахрир ал-Шам још увек не може да створи нови модел постојања за све Сиријце, већ бивша Ал Каида инсистира на увођењу пуританских закона неохариџизма. Гледајући на неспособност Џабхат Нусре, „Израел“ је већ почео да користи време да оствари свој дугогодишњи сан о распарчавању Сирије.
Поред инсистирања међународној заједници да се Курдима и Друзима додели независност, ционизам је успоставио тајне контакте са алавитском групом у Тартусу.
Усуђујем се да претпоставим да веза између циониста и алавита иде преко два канала, локалних ширазиста (секта следбеника ајатолаха Ширазија, која се залаже за антииранску агенду) и остатака Баас режима, који одавно имају канале комуникација са „Израелом“. Тако се повећао списак аутономних кантона, према ционистичким окупаторима. Према последњим информацијама, Алавити још нису званично затражили помоћ од циониста, али је забележен апел Французима и њиховим суверницима у Турској.
Али поред жеља „Израела“, секташтва такфириста и амбиција вођа сепаратистичких тенденција, постоји још један важан фактор у текућој кризи. Стара свађа између заливских држава поново је избила на површину. Трамповим доласком у Белу кућу оживљава стара свађа између тандема УАЕ-Саудијска Арабија и Катара. Прва двојица су стари савезници републиканаца и, судећи по томе како Емирати воде политику у Сирији, положен је почетак борбе са Катаром унутар „шамске територије“.
Чињеница да фракције Јужног фронта бивше сиријске опозиције нису положиле оружје у оквиру програма Тахрир ал-Шама за распуштање фракције говори о демонстрацији утицаја УАЕ, будући да је врх „јужног оперативног штаба“ директне везе са Абу Дабијем. С обзиром на старе везе Катара са садашњом сиријском диктатуром, видимо прву линију сукоба интереса заливских аутократија.
Иако УАЕ осуђују експанзију циониста у Сирији, они ипак вољно подржавају јужњачке побуњенике у супротности са режимом Тахрир ал-Шама, што заправо одражава приступ „Израела“ Сирији. Оправдање за такву подршку је захтев да џихадисти започну процес „демократизације политичког система Сирије“. Али иза завесе званичних тврдњи, УАЕ једноставно покушавају да наметну свој утицај у новој Сирији, где је главни противник Емирата тандем Турака и Катара.
У случају успостављања правог демократског система у Сирији, УАЕ и Катар ће почети да играју по новим правилима, стварајући себи лојалне политичке блокове једни против других, али то је друга прича.
Извор: Southfront.org