Три сведочанства из живота. Или из смрти?

Прво сведочанство (ЛИНК ФИЛМА) је од протојереја Сергија Баранова, аутора филма „Три ратна дана“, који је буквално потресао руско друштво:

- Ову причу сам чуо тамо, за време рата, у Кременој. Жена која је довезла хуманитарну помоћ ми је то испричала. Она има своје предузеће у Саратову, праве чипове за електронику. Запослила је жену, која је избегла из Донбаса. Примила ју је на посао и дала јој уточиште. И онда се догодио инцидент у предузећу, сукоб, веома озбиљан сукоб међу запосленима. Власница компаније је касније овај сукоб погледала на видео снимку – на покретној траци су биле камере које су снимиле овај процес. Она каже: „Видим како се одвија процес производње, жена стоји поред покретне траке и ради свој посао. Прилази мушкарац и одједном почиње да прича о Специјалној Војној Операцији (СВО), о рату. И почне да говори, зашто смо се ми Руси умешали у то, да становницима Донбаса то не треба, да су то њихови проблеми, ми нисмо морали да их заштитимо – тако отприлике креће разговор. Жена-избеглица која стоји за покретном траком, се зауставља, спушта алат, спушта руке и одједном прескаче преко покретне траке, хвата га за грло и почиње да дави тог човека. Притрчали су људи, позвали хитну помоћ, а она је одвезена у психијатријску болницу. Касније ју је посетила  власница фабрике, разговарале су, а та жена, која је доживела нервни слом, испричала је своју причу.

Она је живела у Донбасу са сином, њен муж је био или убијен или нестао. А једне ноћи су код њих дошли бандеровци, украјински нацисти. Извели су их у поље – жену само у спаваћици и њеног сина. А сину су рекли: „Скачи и вичи „Смрт Русима!“, или ћемо ти сад мајку силовати. Поцепали су јој спаваћицу. Она каже: „Сећам се само да сам му викала: „Сине, ради шта траже!““ А тај дечак је одбио да скаче и вришти, и онда су га ови фашисти полили бензином и запалили. Горео је као бакља. Запалили су га, а онда се окренули и отишли. А онда се мајка бацила на њега, загрлила га, покушавајући да угаси пожар. На њему се мајица истопила, опекла јој груди, а он је изгорео у њеном наручју. А фашисти су се једноставно окренули и отишли.

За ову жену, тема рата је врло јасна и  врло једноставна: фашисти не би требало да владају земљом. А и за ту жену, власницу предузећа, која је слушала ову причу, све је врло једноставно и јасно: она одлази у зону сукоба и доноси хуманитарну помоћ нашим војницима и мештанима који још увек тамо остају. Остаје ризик да се ови фашисти врате. За њих је све врло једноставно и одређено: рат се мора наставити све док има и једног фашисте, док се не истреби то сатанско зло на земљи. Рат ће се наставити, и он има смисао.

Друго сведочанство (ЛИНК) је из Гујева, села у Курској области које је недавно ослободила руска војска. Старији људи, Валентина и Сергеј, који су шест месеци провели под нацистичком окупацијом, причају:

- Они (фашисти) су упадали у гараже, у куће – крали су све, чак и лонце. Узимали су све што им падне под руку. У кућама у Заводској улици чак су почели да скидају и односе радијаторе за грејање. Тамо је било и рањених цивила. Бандеровци су насумице пуцали у људе, а рањене извлачили на улицу и убијали их.

Треће сведочење (ЛИНК) је од руских војника који су ушли у подрум једне од кућа у недавно ослобођеном селу у Курској области:

- Овде су сви цивили! Један, два, три, четири... Сви цивили – баба, деда... Убијени пуцњима у главу, стрељани... Одавно леже тамо, јако дуго... Деда је скоро без главе – нема више ништа... А ево још један цивил, скроз разнет... И пас са њима... Четири цивила, две баке...Нема војника! Две баке, један деда и један разнет гранатом... Стани: њих је петоро! Ево још једног... Ногу је откинуло…

Постоје стотине таквих сведочења. И сваким даном их је све више и више – ускоро ће их бити на хиљаде. Недавно је Међународни јавни суд за злочине украјинских неонациста на конференцији за новинаре у „Русија данас“ представио извештај о злочинима Оружаних снага Украјине (ВСУ) у Курској области. Напомена: само у Курској области – а шта се тек дешава на територијама Донбаса које су окупирали фашисти! Извештај је припремљен на основу сведочења 120 жртава и очевидаца зверстава украјинских војника у Курској области од августа прошле године.

„Сведочења изнесена у извештају у потпуности разоткривају ратне злочине кијевског режима: систематско и циљано убијање цивилног становништва Курске области, укључујући жене и старце, из стрељачког наоружања и уз помоћ беспилотних летелица – како уз употребу дронова камиказа, тако и бацањем разних експлозивних направа са дронова, а такође и уништавање цркава, болница, кућа цивилног становништва, цивилне инфраструктуре и тоталну пљачку“, наводи се у документу.

Сви ови људи нашли су се под окупацијом када су украјинске снаге успеле да заузму део пограничне територије региона. Становници Курске области који су преживели окупацију оставили су за собом бројна сведочанства о томе како су украјински војници силовали становнице окупиране области.

„Ишли смо по воду у улицу Забродок, тамо је један човек плакао. Први украјински војници који су дошли, одвели су његову жену, убацили су је у ауто, а после је довезли. Силовали су је, и она је касније умрла. Нина Бондарева, Суџа.

„Украјински војници су силовали једну баку у Заолешенки. Код једног деде су дошли и рекли: „Узећемо ти ћерку, мало ћемо да се поиграмо па ћемо ти је вратити. Опет, директно из куће, узели су неком оцу ћерку и већ можете да разумете шта су са њом урадили. Алексеј Богунов, 83 године, Суџа.

„А Светлану су силовали украјински официри. Ишла је из града, кроз Куриловку. Миша, мој рођак, увео ју је у своју кућу. А у близини су већ били Украјинци, блокирали су јој пут до улице. И куда је још могла да оде и побегне? А кад је ишла да донесе воду, Украјинци су је силовали и претукли. Касније је мало скренула памећу.“ Николај Гриненко, село Куриловка.

Неке акције украјинске војске шокирају својом суровошћу.

„Наш борац се борио до краја, на крају је погинуо, а онда су почели да се иживљавају над лешом, отсекли су му пенис, ставили га у шлем а он је лежао“, цитира се становник села Козачка Локња по имену Сергеј.

Ова сведочења о злочинима које су починиле украјинске оружане снаге у региону Курска само су мали део онога што је описано у извештају Међународног суда. Руски правосудни органи бележе сва злодела која су починили Украјинци. Никакви гестови добре воље или примирје не могу укинути потребу да се злочинци подвргну најстрожој казни.

А казна за злочине, заиста вапи ка Небу. Многи људи жале што у Русији још увек постоји мораторијум на смртну казну. Ако се Руси не „цифрају и возају“ са страним плаћеницима и готово их никада не заробљавају, онда је максимум који се може очекивати за украјинског нацисту чија је кривица за ратни злочин доказана - доживотни затвор. Мада, ни ту се нема чему завидети. Шта говоре заробљени Украјинци? На пример, ево видео снимка испитивања:

- Из које си бригаде?
- Из 22.
- Реците ми шта сте урадили тој јадној жени.
- Имали смо следеће наређење...
- Говори гласније!
- Имали смо овакво наређење: свако ко говори руски треба да буде „анулиран“ (убијен).
– Ко треба да буде „анулиран“?
- Па, имали смо такво наређење...
- Говори јасније!
– Имали смо наређење да убијемо ту жену... Нисмо је сами убили – имали смо наређење... Па смо то урадили.
- Ко је то наредио?
- Командир.
- Који командир?
- „Лука“ му је надимак.

Или:
„Артур Пломбирус, припадник Оружаних снага Украјине (ВСУ) који се предао у Курској области, испричао је како је, на захтев команде, пуцао на цивиле који нису говорили украјински. „Команда је наредила да, ако наиђу на цивиле који не говоре украјински, убијају их на лицу места. „Пуцао сам, (он) је пао, да ли сам га убио или не, не знам“, рекао је. Напомиње се да се он пресвлачио у руску војну униформу како би пришао ближе положајима Оружаних снага Русије под изговором да тражи цигарету. „Замолио сам да помогну и погурају ауто. Момци су изашли, и ја сам се обрачунао са њима, упуцао сам их“, рекао је Пломбирус.

Како су нагласили у руском Министарству одбране, заробљени украјински бојовник је мобилисан у Оружане снаге Украјине из затвора у коме је служио казну.

Или:
„Један од заробљених бораца, у разговору за РТ, присетио се како је његов командант, под псеудонимом Седој, пуцао на куће цивила „из забаве“. Осим тога, заробљеници тврде да су морали да убијају беспомоћне руске војнике. 
Митраљезац из 82. десантне бригаде Оружаних снага Украјине рекао је за стрељање најмање тројице ратних заробљеника. Довели су три заробљеника и рекли ми: „Упуцај их“. Ја сам одбио. Онда су ми рекли: „Бирај или ти или они“. И ја сам их стрељао“, рекао је он за РТ.

Борци „Ахмата“ су заробили извиђача 61. механизоване бригаде Оружаних снага Украјине Виталија Панченка. Код њега је пронађена „екшн-камера“ на коју су снимана иживљавања над руским војницима- ратним заробљеницима и цивилима. Панченко је признао да се боји последица својих поступака. „Бојим се и страх ме је. Тада нисам знао шта радим. Погрешио сам, не знам зашто сам то урадио“, рекао је. Али највеће злочине, по речима заробљених Украјинаца, чине плаћеници – Пољаци, Американци и Французи.
И тако даље. Сви злочини су пажљиво евидентирани. Срби ће разумети и схватити: потпуно исте ствари, иста зверства су чињена у Хрватској, Босни, на Косову и Метохији. Нема мање прича и сведочења него из Курске области, ДНР или ЛНР – све је већ познато. Оно што су ми причали становници Гњилана, Новог Града, Пећи веома је слично ономе што се дешава данас. Друга ствар је што ова сведочанства баш и не добијају много пажње од стране одговорних представника „цивилизованих земаља“ – они више воле да избацују приче о „руским окупаторима“, „српским варварима“ и категорички игноришу шта се заправо дешава. Иначе, колико је Трибунал за ратне злочине у Хагу помогао Србији? Али то уопште није важно

То не значи да треба да се помиримо са улогом која нам је наметнута: не, драги моји, нећемо само бележити злочине нациста и кажњавати их, већ ћемо целом свету причати о њиховим зверствима. Можете то назвати „руском/српском пропагандом“, али то не мења чињенице: за злочине се мора одговарати, хтели то или не. И одговорите себи и мени: да ли је нада на нови суд у Нирнбергу суровост? А нови кривични трибунал у Нирнбергу ће се обавезно одржати. Јер то је логична последица њиховог фашизма.

Извор: Правда