Најновије

ПУКОВНИК СРЕТЕН ЕГЕРИЋ: Рат у Украјини и западњачке игре глади

Од почетка специјалне операције војске Руске Федерације, путем средстава информисања непрекидно смо засипани фразом да је „у сваком рату истина прва жртва“. Као да мимо свих ратова и војних операција, и у мирнодопским временима истина није жртва и да никада пре није било неистина, манипулација и превара које готово увек представљају увод у рат.

Одеса (Фото: Ратна морнарица Украјине)

Пише: Сретен Егерић, пуковник Војске Србије у пензији

Једна фраза или „мантра“ (звук или комбинација звукова, реч, бајалица, која се непрекидно понавља, а није у вези са истином) се плански и периодично (сваке две седмице) понавља у медијима колективног Запада и своди се на једно – да је „Русија  оличена у лику Владимира Владимировича Путина, одговорна за несташицу хране и за нарастајућу глад у свету?!

Током седамдесетих година је Ерл Батз, министар пољопривреде САД, изјавио (и тиме обелоданио политику САД према остатку света за наредни 21. век), да су „храну и нафту нераскидиво везали за безбедност САД“. Тиме су та два „артикла“ добила моћ оружја. Ерл Батз даље, констатује: „гладан човек слуша само оног ко има парче хлеба да му да“ и „храна је алатка, то је оружје у америчком арсеналу за преговоре“.

Све приче које пристижу са колективног Запада, почев од државних службеника, појединих личности из „света културе, спорта и разоноде, до политичких и војних аналитичара светског формата“ као једна говоре о томе да „Руси нису напали украјинске демократске, слободне и правдољубиве вршиоце државних функција (који се узгред јавно и нескривено појављују са нацистичким симболима и обележјима), свет би живео у благостању а гладних не би било“.

Прича о Русима, њиховој политици и поступцима као главним кривцима за глад у свету, потиче ни мање ни више него управо од потомака оних који су последњих век и по уништили или скоро потпуно истребили, убијајући, намерно ширећи заразне болести (биолошко оружје) или изгладњујући, спречавањем достављања хране (најомиљенија реч колективног Запада – санкције) на десетине милиона припадника различитих народа и етничких група у Европи, на америчком континенту, у Африци, Југоисточној Азији, на Индијском потконтиненту и у земљама Блиског и Средњег Истока.

Права слика поступања може се посматрати и кроз масмедијски приказ у научнофантастичном филмском остварењу под називом „Игра глади“ (снимљеном по књизи Сузан Колинс из 2012. године), где кроз борбу „на живот и смрт“, на крају остаје само један „победник“, како уосталом колективни Запад на челу са САД покушава да представи мит о сопственој непобедивости и изабраности, посебно ових последњих 35 година.

Крајем октобра месеца, тачније, украјинске ЗСО су у садејству са специјалним снагама НАТО-а, а под директном командом поморских снага Велике Британије, извеле неуспешни напад на поморски саобраћај и инфраструктуру Русије у рејону Севастопоља, беспилотним летилицама и беспилотним пловилима, користећи за њихово лансирање цивилне бродове за транспорт житарица и коридор у Црном мору којим се крећу бродови.

Реакција руских званичника на овај напад састојала се у томе да Русија са даном 30.10.2022. године, иступа из споразума о извозу украјинских житарица. Одмах након овог потеза званичне Москве, реакција „светске јавности“ је била муњевита, координирана и истоветна.

Званични представник Владе САД, Нед Прајс, саопштио је 31.10.2022. године „да је свет поново пред кризом глади услед руских поступака и ограничења извоза украјинских житарица“. Рече то ни мање ни више него човек  чији су преци пре 120 или 130 година уништили све изворе хране америчких домородаца, а преживеле одвели у прве концентрационе логоре на свету које су назвали „Резерват“.

За функционисање „коридора за извоз житарица“ са тежиштем на „хуманим разлозима“, инсистира администрација државе која није познавала хумане разлоге почетком деведестих година на подручју бивше БиХ када је спречила доставу медицинског кисеоника у болницу у Бањалуци, услед чије директне „хуманости“ је живот изгубило 12 новорођенчади. Администрација која је увела „заштићене зоне и хуманитарне коридоре“ на подручју Среберенице и Горажда, а којима је уместо хране достављано наоружање и убојна средства муслиманским оружаним формацијама да би након пријема „помоћи“ кретале у обрачун са српским цивилима у околним селима у којима је по неким проценама убијено око 4.000 цивила. Немамо разлога да не претпоставимо да се „поморски коридор према Украјини“ не користи у сврху достављања наоружања од стране НАТО-а и њихових савезника украјинским ЗСО.

Вршилац дужности министра спољних послова ЕУ и портпарол администрације САД, Жозеф Борељ, неколико сати након саопштења званичника САД, 01.11.2022. године, је поновио истоветно саопштење, посебно наводећи да ће се „руски поступак одразити на и онако тешку ситуацији у исхрани становништва у Африци“. Рече човек (и остаде жив), припадник западне европске културе, која је кључни покретач свих криза у Подсахарској Африци и на Рогу Африке, а чије су жртве у последњих 30 година били милиони становника наведених области, а у првом реду они најрањивији – деца.

Обраћање „светској јавности“ не би било потпуно без изјаве вршиоца дужности председника Украјине и „шоумена“ Володимир Зеленског, који је у својој јавној представи 04.11.2022. године саопштио да, „Украјина извозом десет милона тона житарица храни светско становништво, са тежиштем на достављању житарица сиромашним земљама, али ето зли Руси и Путин их у томе онемогућавају“.

А шта заправо показују чињенице?

Количина произведених житарица у свету за 2022. годину је процењена на око 830 милиона тона. Количина житарица произведених у Украјини за 2022. годину је процењена на око 27 милиона тона (део житарица украјинске ЗСО су уништиле у складиштима, а део спалиле на пољима), што чини око 3,25 процената укупне светске производње.

Количина житарица који се могу извести из Украјини је процењена на око 16 милиона тона, што чини око 1,93 процената светске производње. У складу са мишљењем „стручњака западног света“, ових 1,93 процената је „кључно за спречавање глади у свету“. С друге стране, количина житарица произведених у Русији у 2022. години је процењена на око 155 милиона тона, што чини око 18,7 процената укупне светске производње.

Количина житарица које је могуће извести из Русије је процењена на око 110 милиона тона, што чини око 13,3 процената светске производње. У складу са мишљењем врлих стручњака западног света“,ових 13,3 процената „ни под којим условима не сме доспети на светско тржиште јер, ето, потиче од злих и опаких Руса“. Из ког разлога у овој ситуацији није политички коректно нити подобно говорити о томе шта ће бити са гладним становништвом најсиромашнијих земаља, ако се већ забрањује руски извоз житарица.

Закључно са даном 04.11.2022. године, из Украјине је извезено укупно око 9,5 милиона тона житарица. Око две трећиненаведених количина извезено је копненим путем из Украјине у Румунију у луку Констанца; у Пољску у луке Гдањск и Гдиња;  у Литванију; кроз Пољску у луку Клајпеда, а затим бродовима у Западну Европу.

У складу са трилатералним споразумом о извозу житарица из Украјине, уговореним коридором из лука на Црном мору, извезено је око 3,5 милиона тона. Од наведене количине извезених житарица у најсиромашније земље света су достављене житарице у количина:

Авганистан – 40 хиљада тона,
Сомалија – 28,5 хиљада тона,
Јемен – 67,5 хиљада тона,
Етиопија – 82,7 хиљада тона.
Тако је најсиромашнијим земљама света достављено укупно 218,7 хиљада тона житарица, односно свега 2,30 процената извезених житарица са простора под контролом режима у Кијеву.

Поставља се питање да ли ће ова мизерна количина спречити глад у наведеним земљама (коју су узгред буди речено управо изазвали државници водећих земаља колективног Запада извршавајући директну агресију на наведене земље или распирујући оружане сукобе на територији истих) – наравно да неће!

За колективни Запад најбитније је да се непрестано врти прича о „злим народима и режимима“. До скора су то били „зли Иранци“, затим „зли Либијци“ и „зли Ирачани“, па „зли Срби“, „зли Севернокорејци“, од скора  и „зли Сиријци“.Данас ту улогу играју „зли Руси“, а сутра ће вероватно бити и „зли Кинези“.

Где су завршиле остале количине житарица извезене са простора под контролом режима у Кијеву? У огромним количинама управо у земљама ЕУ.

Европска унија  себи не сме дозволити слике које смо могли видети током лета, да у тржним центрима Немачке, Француске, Италије и Британије влада несташица, уља, брашна, шећера и других намирница. Бриселске технократе себи не смеју дозволити да се грађани Немачке ујутро пробуде, а да нема омиљених кајзерица, или да грађани Француске седну у омиљени кафе, а да нема омиљених кроасана. Уз свој омиљени чај, каква год да криза погађала свет, Британци увек на столу морају да имају пет кексиће и „чајне колутиће“.

Европска унија на челу са САД себи не сме дозволити рушење, у неку руку, лажне слике о благостању и супериорности над остатком света. На крају крајева, Украјина сада мора да плати политичке и војне амбиције НАТО-а и ЕУ на истоку, као и огромне количине наоружања које су јој испоручене. За сада се све то компензује у житарицама и животима украјинских војника.

Шта на ову „праведну расподелу“ житарица и помоћ гладнима у свету кажу званичници ОУН и масовни медији колективног запада?

Антонио Гутереш, Генерални секретар Уједињених нација, недозвољиво и неоправдано ћути. С друге стране, масовни медији колективног запада мудро заташкавају ову тему, а оно што они нису објавили није се ни догодило.

Игре глади се настављају. 

Извор: Српска аналитика

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА