Најновије

ДАЧИЋ ОТКРИО МРАЧНУ ТАЈНУ: Скупштина је уклета, саграђена на гробљу

Зидате у Србији, но Србљима неће служити за век, прорекла је 1907. чувена београдска гатара Спасенија Цана Јовановић на дан када је почела градња здања данашње Народне скупштине и тиме утемељила проклетство, које је, кажу они који у то верују, трајало 100 година.

Дачић (Фото: Јутјуб)

Наводно, зграда је уклета из више разлога, а главни су што је подигнута на месту древног римског гробља, што је узнемирило душе покојника, а својевремено су ту, на данашњем платоу испред парламента, били и турска џамија, односно турско гробље. Зла коб, каже даље предање, стигла је тројицу краљева (Петра I, Александра и Петра II), као и многе друге чије су судбине на овај или онај начин биле повезане с овим здањем.

Причу коју је годинама београдска чаршија проносила од уста до уста и с колена на колено открио је Ивица Дачић, лидер СПС, који тренутно шефује српским парламентом.

- Сам краљ Петар I је говорио да градња на месту где је некад било гробље може имати фаталне последице и да он отварање здања, можда, неће ни дочекати (и није дочекао, прим. аут.) - испричао је Дачић гостујући на ТВ Хепи, у емисији "Ћирилица", код Миломира Марића.

Али, кренимо од почетка...

Речи пророчице Цане 1907. пренели су сви тадашњи београдски листови. Највећи текст објавила је Политика, покренута три године раније.

Налази археолога

Одлуку да баш на овом месту дигне зграду парламента донео је краљ Петар И Карађорђевић. Место није одабрао случајно јер је ту била Батал џамије, код које је 1830. одржан први српски народни сабор, када је прочитан султанов хатишериф о делимичној аутономији Србије. Легенда каже да је тобџија његовог деде Карађорђа, приликом напада на Београд, прво срушио минарет на Батал џамији, која је словила за највећу после Аја Софије. Бесни због рушења минарета, Турци су проклели Србе и све што на том месту саграде.

Ту око џамије било је и муслиманско гробље, настало на остацима некадашњег почивалишта римских војника који су уз Смедеревски друм (дуж целог Булевара краља Александра и Ташмајдана све до Теразија) сахрањивани од ИИ до ИВ века, што су потврдила и археолошка истраживања.

Позивајући се управо на ове податке, Цана је краљу поручила да се мане ћорава посла. Сличан став имао је и главни архитекта Јован Илкић, чије се име, уз краљево и митрополита Димитрија, нашло на пергаменту положеном у темеље парламента. Ипак, верујући у први мах (касније се предомислио) да је реч о бапској глупости, краљ је у част 20. рођендана свог сина Ђорђа 27. августа 1907. положио камен темељац, ударивши, притом, три пута сребрним чекићем по њему.

Дан након почетка радова видовита Цана изрекла је још једно црно пророчанство: "Неће добро да се сврши, зидате на завезаном месту. Ђорђе неће видети круну на глави, а ни онај ко дође након Петра неће дочекати крај овом зиданију."

Да ли због њених злокобних речи или нечег другог, тек краљ Петар И је напрасно успорио радове, па се зграда градила као Скадар на Бојани, пуних 30 година. Објашњење може да буде да се зидало у турбулентно историјско време, које су обележила три рата - два балканска и Први светски. Међутим, Цанино пророчанство се испунило - краљ Петар I, митрополит Димитрије и архитекта Илкић, умрли су по завршетку Великог рата, а круну је, уместо Ђорђа, наследио његов годину дана млађи брат Александар.

Убрзавање радова

Стварањем Краљевине СХС, а потом и Југославије, Александар I Карађорђевић је решио да убрза радове. И њему је Цана поновила да жив неће дочекати крај изградње. И није, убијен је у атентату у Марсељу 9. октобра 1934. Радове је, према ранијем краљевом налогу, преузео руски архитекта Николај Краснов и све завршио у року од две године. Зграда парламента је освештана 18. октобра 1936, а само дан касније у клупе су засели посланици Краљевине Југославије. Уследио је Други светски рат, па распад бивше Југославије и за сто година настало је и нестало чак седам држава, а сама зграда била је запаљена током демонстрација 5. октобра 2000. Срби су се у ово здање коначно вратили 3. јула 2006, када је постала Дом Народне скупштине Републике Србије.

Ако је веровати видовитој Цани, проклетство дуго цео век истекло је 13 месеци касније, у августу 2007, тачно 100 година након почетка градње.

Њих је стигла зла коб

* Краљ Петар I

Умро 1921, не дочекавши крај радова

* Принц Ђорђе, син Петра I

Престолонаследник који је морао да абдицира у корист брата Александра након што је смртно ранио слугу на двору. Све се догађа 1909, само две године након почетка градње зграде Скупштине (камен темељац положен на дан његовог 20. рођендана, баш у ту част)

* Краљ Александар

Убијен 1934. Ни он није дочекао крај радова

* Краљ Петар II

Стигло га породично проклетство, морао да оде из земље када је почео Други светски рат, да се у њу никад не врати. Владао је само 19 дана јер је у време атентата на оца био малолетан, па је управљање преузело намесништво с кнезом Павлом на челу.

Разлози за проклетство

1. Здање подигнуто на месту старог римског гробља

2. На месту данашњег платоа, испред зграде, била велика џамија, у то време највећа после Аја Софије, а око ње турско гробље. Један од Карађорђевих устаника испалио ђуле из топа и срушио минарет.

Убиство, самоубиство, ватра

У јунским демонстрацијама 1993. испред Скупштине погинуо је полицајац Милорад Николић. Девет година касније на степеницама парламента је себи у главу пуцао тадашњи министар унутрашњих послова Влајко Стојиљковић. Умро је два дана касније. Зграда је запаљена и опљачкана 2000, током петооктобарских промена.

Ко је била видовита Цана

Спасенија Јовановић (1848-1926), познатија као видовита Цана, живела је у приземљуши на Дорћолу. Легенда каже да је још као девојка постала видовита када је једне зиме спасла сигурне смрти више људи, одвративши их од вожње скелом по усталасаном Дунаву. Неки је нису послушали, скела се преврнула и смрт је у таласима задесила осморо људи. Била је миљеница чаршије и цео живот је живела од гатања и прорицања судбине. О њеном прорицању писале су стално новине, па је Цана на неки начин била прва медијска звезда Београда између два рата.

Идеја с краја 19. века

Ангелина Банковић, виши кустос у Музеју града Београда, објашњава да идеја о изградњи монументалног здања Скупштине потиче с краја 19. века. Пре тога се Скупштина налазила у малој, неугледној згради у Улици краљице Наталије, на месту некадашњег биоскопа "Одеон".

- Илкићев пројекат се донекле ослањао на пројекат чувеног архитекте Константина А. Јовановића из 1890, због чега је овај други био изузетно љут. Наводно је на једној разгледници, на којој је била фотографија макете Скупштине, Јовановић написао: "Потпуно упропашћен мој пројекат од стране сасвим неспособног Илкића, шефа архитектонског одељења српског министарства грађевина" - испричала је за наш лист Банковићева.

Хронологија градње

- 1892. урађен први пројекат, али се одустало због недостатка пара. Урадио га је чувени архитекта Константин А. Јовановић (аутор зграде Народне банке Србије)

- нови пројекат урадио је архитекта Јован Илкић

- 27. августа 1907. постављен камен темељац

- градња, малтене, и није почела због недостатка пара, планови изгубљени током Првог светског рата

- 1917. измена пројекта, урадио је Павле Илкић, син Јована Илкића, који је умро неколико месеци раније

- радови настављени 1920, па обустављени годину дана касније, када је умро краљ Петар I

- 1926. радови настављени, па опет обустављени по налогу краља Александра I

- 1934, неколико месеци пре убиства, краљ Александар је ангажовао за главног пројектанта Николу Краснова, који је побегао из Русије после Октобарске револуције

- 19. октобра 1936. зграда Скупштине је освештана, а дан касније у њој је одржана и прва седница новог сазива тадашње Краљевине Југославије.

Руске трупе на украјинској граници спремне да бране земљу у случају рата. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Српски Телеграф

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА