“Пре два месеца министар здравља доктор Лоначар је изашао пред јавност и рекао да ће ‘инспекције све утврдити”. Да ли га је премијер и доктор Мацут ућуткао? Данас, два месеца касније, грађани Србије немају ни одговоре ни одговорност доктора смрти имају само тишину“, изјавио је Ђурђев.
Он је подсетио да су у кратком временском периоду у Чачку убијена четворогодишња девојчица и мушкарац од 38 година након операције крајника, што је изазвало шок и протесте јавности. Ђурђев је поручио да је време за конкретне одговоре.
„Два месеца је довољно да се утврде чињенице. Ако их нема онда је проблем много већи него што нам говоре. Србија мора да зна истину. И мора да зна који су доктори смрти који убијају Србе. Све друго је прикривање убиства“, закључио је Ђурђев.
Он је нагласио да постоји елемент који повезује ове случајеве и који захтева хитно и јавно објашњење.
„Оно што је посебно узнемирујуће јесте чињеница да су у оба случаја пацијенти били под општом анестезијом, и да се као једина заједничка тачка појављује анестетик који је увезла иста фирма. То више није случајност то је питање за државу“, истакао је он.
Ђурђев је затражио да се јавности хитно саопште све чињенице у вези са пореклом, контролом и употребом тог анестетика „Ко је одобрио увоз те анестезије? Да ли је прошла све контроле? Да ли је било пријављених нежељених реакција? И зашто после два месеца нико из надлежних институција није изашао са јасним одговорима?“, упитао је он. Он је додао да се овакви случајеви не смеју релативизовати. „Када имате две смрти након рутинских операција, а једина заједничка тачка је медицинско средство или лек, онда је обавеза државе да одмах реагује, обустави употребу и обавести јавност. Све друго је неодговорност“ или прикривање убиства Срба, нагласио је Ђурђев. „
Ако се испостави да постоји било каква веза између те анестезије и смртних исхода, онда не говоримо о пропусту већ о озбиљном систему намерног убијања Срба у болницама.
„Према доступним подацима, у Србији десетине хиљада пацијената чека на операције и дијагностичке процедуре. За уградњу кука и колена чека се и до годину дана, за кардиолошке интервенције месецима, док се на магнетну резонанцу у појединим здравственим установама чека и преко шест месеци. За то време, болести напредују, а људи губе шансу за благовремено лечење“, изјавио је Ђурђев.
Он је нагласио да су посебно угрожени онколошки пацијенти и хронични болесници, где време има пресудну улогу.
„Код карцинома сваки дан значи разлику између живота и смрти. А у Србији пацијенти чекају на дијагностику, терапије и одобрења. Док се у другим земљама терапија започиње у року од неколико дана, код нас се чека недељама, па и месецима“, нагласио је он.
Ђурђев је указао да проблем није само у обиму листа чекања, већ у начину на који систем функционише изнутра.
„Према сазнањима људи из здравственог система, листе чекања нису увек реалан приказ стања. Постоје ‘скривене листе’ и приоритети који немају везе са медицином. Пацијенти се померају уназад, док ‘препоруке’, позиви и интервенције одлучују ко иде напред“, истакао је он.
Он је додао да постоје капацитети који се не користе, док пацијенти истовремено чекају.
„Извори из здравства указују да у многим установама постоје апарати и услови који не раде пуним капацитетом, док се пацијенти шаљу да чекају месецима. Разлог није увек недостатак опреме већ систем који не функционише или намерно не функционише“, нагласио је Ђурђев.
Према његовим речима, у Србији је створен паралелни систем лечења.
„Исти ти прегледи који се у државном систему чекају месецима, у приватним клиникама могу да се обаве за 24 до 72 сата ако имате новац. То значи да у Србији више не постоји једнакост у лечењу, већ да живот има цену“, изјавио је он.
Ђурђев је посебно указао на проблем одлучивања о терапијама и набавкама.
„Према информацијама које добијамо, одлуке о томе који лекови ће бити доступни често немају везе само са медицином, већ и са интересима добављача и фармацеутских лобија. То објашњава зашто неке терапије брзо улазе у систем, а друге годинама чекају, иако пацијенти немају времена да чекају“, нагласио је он.
Он је додао да највећи терет оваквог система носе лекари и медицинско особље.
„Лекари у Србији раде у тешким условима, под огромним притиском и са ограниченим ресурсима, и свакодневно спасавају животе. Они нису проблем. Проблем су они који управљају системом, доносе одлуке из затворених кругова и никада не сносе одговорност за последице“, рекао је Ђурђев.
Према његовим речима, кључно питање је одговорност.
„Поставља се питање ко одлучује ко ће добити терапију на време, а ко ће остати на листи чекања. Ко сноси одговорност за изгубљене животе? И зашто грађани Србије немају увид у то како се доносе кључне одлуке у здравственом систему?“, упитао је он.
Ђурђев је нагласио да се прави размери проблема прикривају.
„Када вам људи изнутра кажу да систем ‘пукне’ сваки дан, а да се то прикрива статистиком и формалним извештајима, онда је јасно да више не говоримо о појединачним пропустима, већ о систему који производи последице по животе грађана“, изјавио је он.
„Ово више није питање статистике – ово су људски животи. Свака листа чекања крије име, породицу и судбину. Држава која то игнорише, губи право да се назива одговорном“, закључио је Ђурђев.
Бивши потпредседник “Ми Снага народа” тврди да се Несторовић састаје са Вучићем и да је видео снимке сусрета, више о томе погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
