Најновије

ЈУЧЕ ЛИБИЈА И СИРИЈА, ДАНАС ВЕНЕЦУЕЛА: Америка је свргавала режиме широм света и за собом остављала хаос! (ВИДЕО)

Председник Венецуеле Николас Мадуро је диктатор, а његова влада је катастрофална. Међутим, дуга историја Вашингтона у свргавању страних лидера не заостаје за том сликом, пише “Дејли бист”.

Моамер ел Гадафи (Фото: Јутјуб)

Влада америчког председника Доналда Трампа тренутно покушава да направи везу између подршке промени режима у Венецуели и жеље да свргну иранског вођу. У петак је државни секретар САД Мајк Помпео објавио “твит” са три фотографије – на једној су Мадуро и ирански врховни вођа и председник, на другој су Мадуро и министар спољних послова Ирана, а трећа на којој су Мадуро и Раул Кастро, лидер Комунистичке партије Кубе, извучена је из архиве.

“Различити диктатори. Исти резултати”, написао је Помпео.

Помпео назива Мадура бившим председником Венецуеле, откако се Хуан Гуаидо прогласио легитимним шефом државе у среду, али овај је и даље у председничкој палате а бране га његова војска и милиција.

Иако још неке земље осим САД пружају моралну, дипломатску и можда чак финансијску подршку Гуаиду, остале – посебно Русија – подржавају Мадура. Већ су се појавиле вести да су озлоглашени плаћеници руског председника Владимира Путина на лицу места, а Кина, Иран и Куба су дугогодишњи Мадурови савезници који га и даље подржавају.

Шта ако Мадурова влада преживи?

Шта ако Мадуро остане на власти, а ситуација настави да се погоршава, узимајући свој данак у крви? Све ово је заоставштина администрације Трамповог претходника Барака Обаме и њеног много критикованог начина управљања Арапским пролећем пре осам година, посебно у Сирији. Иако је тадашња секретарка државе Хилари Клинтон говорила као да је диктатор Башар ал Асад изгубио власт, то се још није догодило. Русија и Иран сачували су сиријски режим по цену милиона расељених и пола милиона мртвих.

Обамини критичари кажу да су САД требале да реагују брже и агресивније, али да ли би то препоручили и сада у случају Венецуеле? Мадурове снаге већ су убиле око 30 људи, а тај број ће расти. Када је право време за америчке ваздушне ударе, кад су стотине или хиљаде људи већ мртви”.

ЦИА интервенције

Питање које се треба поставити кад САД улазе у промену режима је – шта је следеће? Иако немамо кристалну куглу, имамо историју пуну промена режима да нас поучи, али те поуке нису баш охрабрујуће. Од америчких пустолова који су уз бар прећутну подршку владе САД покушали да наметну режиме склоне ропству у Централној Америци пре Грађанског рата, преко “ослобађања” колонија широм света од шпанског царства у 19. веку, до Банана ратова (1898-1934), у којем су САД интервенисале да уведу мање или више пријатељске режиме у Хондурасу, Никарагви, Доминиканској Републици и на Хаитију.

Залив свиња

У модернијој историји, америчка формула за промену режима еволуирала је и тако укључила и прикривене и откривене акције. Почетком ’50-тих ЦИА је управљала свргавањем левичарског председника Хакоба Арбенза у Гватемали, након што је овај изазвао моћ америчких воћних компанија. ЦИА је координисала са британском тајном обавештајном службом на извођењу “против-пуча” којим би се свргнуо изабрани ирански премијер Мохамед Мосадег, а шах вратио на власт.

Агенција је ’60-тих покушала да свргне кубанског лидера Фидела Кастра организујући операцију "Залив свиња", што је испало тотално понижавајуће за младог председника Џона Кенедија. Али, то није зауставило ЦИА-у да учествује у завери која се завршила убиством првог постколонијалног председника Конга Патриса Лумумбе, нити је спречило Кенедија да подржи пуч којим је свргнут диктатор Јужног Вијетнама Нго Дин Дием.

Свргавање комунистичког председника Чилеа Алвара Аљендеа 1973. и постављање озлоглашеног Пиночеовог режима често се ставља у америчке оквире.

Формула свргавања

Али, након Вијетнамског рата, САД су током ’70-тих изгубиле свој ентузијазам за промене режима. Администрација Роналда Регана убедила је земљу да треба да се докаже као светска сила, након дебакла у југоисточној Азији. Реган је ишао за отвореним операцијама усмереним на свргавање комунистичких режима у Никарагви (што је било неуспешно све док се СССР није повукао 1989), Анголи (неуспех) и Авганистану, где је Осама бин Ладен био међу “светим ратницима” који су се борили са безбожним комунистима уз подршку Вашингтона.

Тако је развијена сада позната формула директне америчке интервенције – притисак, осуда и ударац у режим док овај не узврати на неки начин, пожељно претњама или убијањем америчких држављана.

Пример Либије

Либијски лидер Моамер ел Гадафи био је Реганова омиљена мета, посебно кад је Вашингтон открио да он нема ни средстава, ни воље да елиминише лидере Ирана и Сирије, који су оптужени за многе злочине. САД су га оптужиле за заверу за убиство Регана, а 1986. кад су његови агенти ухваћени у бомбардовању диско клуба у Берлину, у којем су погинула два америчка војника. Амерички авиони извршили су ваздушне ударе на сва места на којима је било познато да је Гадафи ту живео, радио и спавао.

Ипак је преживео и усмерио се на америчке мете. Постепено је дошло до примирја, али су 2011. САД и Европа биле спремне на интервенцију кад су Либијци изашли на улице. Кад је Гадафи запретио нападом у Бенгазију, након вишемесечних борби он је свргнут и убијен, а Либија је од тада у кризи.

Шта год неко мислио о Мадуру – а није спорно да је очајан председник на челу катастрофалног режима – мора се запитати да ли Трампова администрација има појма у каквом ће се хаосу затећи ако покуша да га свргне.

Прочитајте ОВДЕ како је Албанија постала европска Колумбија.

Извор: Блиц/Дејли бист

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА