Најновије

ЂИЛАС ОБЈАВИО УРНЕБЕСАН ЧЛАНАК: Попио сам пет капућина и објавио четири твита!

Драган Ђилас, председник ССП-а, објавио је веома необично саопштење под насловом "Дневник једног опозиционара", а реч је, како се објашњава, о приказу ствари на начин на који га виде припадници СНС-а и њихови медији. Овај ауторски чланак, пун сарказма и ироније, са поприлично неартикулисаним датумима, могао би се назвати "до сада најлуђим" јавним иступом председника Странке слободе и правде.
Ђилас / Скриншот

Ђилас / Скриншот

Преносимо Ђиласов текст у целини:

Петак 12.април

Попио сам пет капућина и написао четири твита пуна мржње према Александру Вучићу. Наравно нисам се мрднуо из круга двојке. Неколико пута се чуо са странцима који мрзе Србију, Куртијем и усташама планирајући како да нанесем штету својој земљи.

Субота 13.април

Данас сам мало одмарао, па сам смањио број капућина на три и написао само два твита. Јавио се газдама у свету. Са Куртијем се данас нисам чуо, али сам мислио на њега. Срећа, сутра недеља. Странци не раде, па ћу се скроз одморити. Чак нећу ни твитовати.

Овакав став је очекиван од људи који су део Вучићеве екипе. Проблем је кад сличан став износе појединци који схватају погубност Вучићеве власти. У њиховој верзији петак 12.априла у животу опозиционара изгледа овако:

“Попио сам чак пет капућина и написао четири твита. Све одлуке које сам донео са осталим опозиционарима су биле погрешне и омогућавају Вучићу останак на власти. Наравно нисам се мрднуо из круга двојке, уместо да сам ишао по Србији и разговарао са грађанима“.

Увек сам се питао како неко постаје политички аналитичар, стручњак за политику. Чиме неко заслужи да га медији питају шта треба да ради опозиција. Логично би било на основу знања, искуства, прочитаних и написаних књига или бар радова из ове области... У Србији то често није тако. Овде појединци, наравно не сви, постају аналитичари тако што гостују довољан број пута на Н1 или на Пинку. То што причају ствари које не стоје, то што се скоро ништа од онога што кажу да очекују да се деси се не деси - није важно. У Србији многи који заврше Факултет политичких наука се сматрају стручњацима за политку. По тој логици свако ко заврши српски језик и књижевност је и књижевник, а свако ко заврши Економски факултет или тамо докторира може да се бави бизнисом, да води фирму. А сви знамо да то није тачно. Не спорим теоретско знање али никад нећу разумети зашто је неко ко је рецимо написао стручан рад под насловом “Земљани пут револуције; сељачко питање у Енгелсовим класним радовима“ стручан да прича о одлукама опозиције која ради у условима диктатуре. И никад нећу разумети зашто они који знају како треба боље од нас не уђу у полиитку. Сигурно би као људи који знају имали велику подршку грађана...

Петак 12.април

После неуспелих разговора Ана Брнабић је дала рок данас до подне да пошаљемо наше захтеве обећавши да ће све испунити истог дана. Рок смо испоштовали иако знамо да ће одговор бити негативан, јер власт не жели да примени ниједну од кључних препорука ОДИХР-а. Примена препорука води их у пораз на изборима.

Мариника, Тања, Бранко и ја катастрофалним путем довезли смо се до Љубовије. Ђорђо је са Марком дошао из Митровице. У овом месту имамо три члана. Раде, кога знам из ДС-а је окупио осам људи који су били спремни да разговарају са нама. Једном од њих су криминалци на челу са Зораном Кнежевићем Фанатиком пре седам година запалили кућу и ауто. Ухапшени су, али су сви ослобођени и данас управљају Љубовијом. Док човек прича, налазим вест на Гоогле која све то потврђује. Слушам ове храбре људе који знају да ће због састанка са нама имати проблеме. Говоре нам како су у Љубовију на дан гласања напредњаци довели бар 3.000 људи. Гледам на сајту РИК-а. Излазност у Лозници 53%, Бајиној Башти 65%. У Љубовији чак 75%!? Наравно да је то немогуће. Слушам како у гимназији има само 7 ђака у одељењу и како се ово место гаси. Честитам им на храбрости и кажем оно што мислим – њих осам су за ССП и мене лично изузетно важни. Данас нас је 7-8, следећи пут кад дођемо ће нас бити 17-18. Сваки дан ће нас бити све више. Један од њих каже то нам је рекао и Зоран Ђинђић пре 30 година када је дошао и било нас је само пет. Договорили смо се да нађу неки простор и да почнемо да радимо. Хиљаду људи, колико их је у Љубовији гласало за Србију против насиља, то заслужују.

Настављамо до Бајине Баште. Прелепо место. Тамо су се Странци слободе и правде придружили сјајни људи на челу са Иваном и Михајлом. У екипи имамо лекаре, адвокате, пољопривреднике, инжењере... Пуно је жена, што ми је посебно важно. На разговор у пешачкој зони је дошло око стотину људи! Један је дошао да нам каже да смо срамота за Србију, издајници, да мрзимо своју земљу. Покушао сам да разговарам, да разменимо аргументе. Безуспешно. Медији су одрадили посао. 

Вратили смо се у Београд око један иза поноћи возећи јако захтевним путем преко Дебелог брда. Уморни, али са великом енергијом коју су нам пренели људи из Љубовије и Бајине Баште.

Субота 13. април

Данас је Борко био у Беочину. Разговарао са седам људи. На бирачком месту број 7 излазност на изборима била 82%. Наравно немогуће. Као некоме коме иду бројеви објашњавао сам људима из нашег Председништва да су ту додали 200 листића. Да тих 200 на нивоу општине подигну резултат СНС-а за 2,5%! А колико таквих бирачких места има по Србији где људи нису могли да заиста буду контролори јер им прете, отпуштају их, пребијају. Причао сам о томе више пута, наводио примере из Лесковца где има више од десет бирачких места где је наводно гласало око 90% уписаних у бирачки списак. Истог дана имали смо штандове у преко 50 општина. Гледам слике са Врачара где је први пут уз штандове чланица Србије против насиља био и штанд СДС-а. Мислим да је то одлична вест. Што више сарадње унутар опозиције то већа шанса да се победи оргранизована криминална група која је заробила Србију.

Недеља 14.април

Сетих се да је прошло осам дана од како су у Каћу нападнути Мара Пушкаш, професорка књижевности и покрајинска посланица и др Владимир Врсајков, анестезиолог, председник ССП-а у Новом Саду, док су делили флајере. Поносан на то што постоје такви људи, лекар и професорка, који из Новог Сада иду у Каћ да деле флајере. Љут што живим у земљи у којој их локалне СНС кабадахије сачекају, Мару оборе, доктора сурово пребију. У земљи у којој полиција ћути седам дана. И страшно тужан јер то што се десило изгледа никоме није важно. Причао сам у Утиску о томе, али то није било важно. Важно је било што сам скинуо бубицу када сам завршио своју причу у емисији сматрајући некоректним то што један од саговорника изговори страшне оптужбе на рачун опозиције, посебно што их каже на крају, када више нема времена за дебату. Тужна је земља у којој је скинута бубица важнија од пребијеног доктора.

Понедељак 15.април

Читам поново сјајне ствари које је направио правни тим коалиције на челу са проф Танасијем Маринковићем. Писмо ОЕБС-у и уставни закон којим се сви избори померају за јесен, како би било довољно времена да се примене препоруке ОДИХР-а. Захвалан сам тим људима и људима из Прогласа који се нису задржали на томе да гостују на Н1 и критикују него су се активирали и помажу у борби већ шест месеци, радећи свакодневно. Не морамо се и не можемо увек око свега слагати, али је њихов ангажман кључан да би се ствари у Србији промениле. Очекивали смо да Ана Брнабић каже да нема уставног решења за одлгање београдских избора, па смо унапред припремили и одмах јој послали предлог како то да се реши.

 

Уторак, среда, четвртак, петак......

Сваки дан је исти. Борба, малтретирања, одлучност да се не одустане. Деловало ми је у понедељак да смо јединствени око неизласка на београдске изборе док се не примене препоруке ОДИХР-а. Искрено верујем да је власт у проблему ако опозиција не учествује на београдским изборима. Да је бојкот 2020. послужио да сви схвате да у Србији нешто није у реду, да сада то знају и грађани Србије и Европа којој као тежимо. И да је борба за изборне услове тежа ако се под оваквим условима изађе на изборе. Неколико пута читам изјаву судије Мајића да је за бојкот избора неопходно да имамо изборе. А да их ми немамо.

За крај овог мало специфичног дневника речи Теодора Рузвелта, као порука за све који су одлучили да се активно укључе у борбу против овог зла, без обзира да ли су чланови неке странке или нестраначке личности. 

„Нису важни они који критикују, нити они који упиру прстом када снажан човек посрне. Заслуга припада онима који су у арени, чије је лице упрљано прашином, знојем и крвљу, који се храбро боре, који греше и губе, који поседују ентузијазам, дубоку посвећеност истинским вредностима, и који на крају или доживе свечану узвишеност постигнућа или, у најгорем случају, изгубе, али са смелошћу која њихов зивот чини далеко бољим од живота оних уплашених и хладних душа које никада нису знале ни за победу ни за пораз.“

Прочитајте ОВДЕ о реакцијама опозиције у вези одлуке о изборима 2. јуна

Извор: Правда.рс

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Филантропи из европе

Звоњење на вратима.Човек отвара врата и види на прагу како стоји особа са киселим изразом ...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА