Вучић је рекао да је поносан што се још једну годину заредом мења судбина Срба коју су им други наменили.
"Сваке године мењамо судбину коју су нам наменили. Мењајући себе, осигуравамо будућност нашег народа, супротстављајући се онима који су нам судбину нестанка наменили, показујемо да ћемо живети", нагласио је Вучић.
Председник је навео да су партизани и Црвена армија више од седам месеци били у Београду, а да је "србосек" у Јасеновцу и даље неуморно радио свој посао.
"Дан победе, 9. мај, приближава се, а та сотона и даље је дириговао крвавим пиром, несметано и неометано. Ко је дозволио да, како га велики Гидеон Грајф назива, балкански Аушвиц ради, до 4. маја. Како је могуће да партизанске бригаде нису нападале Јасеновац, а да су савезници истовремено тукли по Нишу, Лесковцу и Подборици? Ко је дозволио да се то чудо од логора, да се рад овог чуда од логора продужи, настави и да готово нико од Срба не опстане", упитао је Вучић.
Вучић је навео да је због тога група од неколико стотина логораша централног усташког логора Јасеновац скупила сав свој очај, претворила га у храброст, у одлучност и јурнула у слободу.
"Убрзо после њих, још 167, од којих је преживело само 11, смештених у Логору 4, кренуло је у пробој ка Сави, ка животу, али и ка вечности која следује за јунаштво. Остали су страдали на бодљикавим жицама, у минским пољима, погођени из митраљеза и ту је негде и крај приче о Јасеновцу, једином логору који никада није ослобођен", рекао је Вучић.
Наводећи да је Црвена армија ушла у Аушвиц, Вучић је нагласио да у Јасеновац нико никада није ушао док све није било готово, у целој Европи, у целом свету.
"И сваки пут питали смо се једну ствар. Можемо ли ми да опростимо, да заборавимо не можемо и не смемо? Можемо ли ми да опростимо? А у ствари питање је другачије. Обрнућу га само и дати одговор. У ствари, они нама не могу да опросте све оно што су нам чинили. Они нама не могу да опросте Јасеновац, они нама не могу да опросте Јадовно, они нама не могу да опросте Пребиловце. Они нама никада неће опростити то што су те јаме живи сведоци онога што су чинили против једног народа", рекао је Вучић.
Председник Вучић је рекао да слобода не може ни да се да ни да се узме.
"Ми Срби смо одлучни да будемо слободни", рекао је Вучић и додао да је нападнута Србија и споља и изнутра као и да је Република Српска нападнута.
"Нападнута је наша економија", навео је председник Србије. Не опраштамо оном ко хоће да нам руши државу, поручио је Вучић.
Председник Србије рекао је да ће у Доњој Градини нићи величанствен меморијални центар и да ће га Србија платити највећим делом, као и у Београду.
Србија ће увек бити уз Републику Српску, закључио је Вучић.
Додик: Срби не мрзе, али не могу да забораве
Додик је у свом обраћању подвукао да је Јасеновац, Доња Градина симбол страдања, које сведочи о систематском убијању и томе да постоје монструми који су хтели да затру цео један народ, али да је данашње окупљање доказ да то није могуће.
Рекао је да Срби не мрзе, али да не могу да забораве.
Он је навео да већински народ стоји иза слободе, мира и уређене државе Републике Српске и Србије и да многи у региону желе слабу Србију.
"Можете да смишљате колико хоћете судова и казамата, али нећете уништити народни зов - да буде јединствен, не на штету било кога. Овај народ заслужује да има јединствену државу, јединствену веру", рекао је Додик.
Он је указао и да данас треба стати уз Јевреје у одбрани њихове слободе и државе.
"Морамо бити заједно са нашим пријатељима страдалницима Јеврејима у одбрани њихове слободе и државе. Готово идентично окружење и циљеви. Ништа друго не видимо у ономе што је радио Хамас него оно што су нама радили на Озрену, секли нам главе, а онда приказивали у западним медијима да су то главе које су Срби одсекли. На лажном наративу су правили планове како би оштетили нас", рекао је Додик.
Истакао је да данас мора бити послата подршка Израелу и јеврејском народу за истрајавање у њиховој борби за државу и нацију.
Јасеновац – потпуна демонизованост усташа
Проф. др Гидеон Грајф, историчар специјализован за Холокауст, аутор изузетно значајне монографије „Јасеновац — Аушвиц Балкана — Усташка империја окрутности” каже: „Јасеновац је далеко бруталнији од Аушвица.” Логор је грађен од средине августа 1941. до пролећа 1944. године.Већи део логора се налазио у Јасеновцу, око 100 km југоисточно од Загреба. Логори I и II били су у селима Брочици и Крапју, али су брзо расформирани због честих поплава. Затвореници су пребачени у логор Циглана (Јасеновац III), који је био највећи логор и укључивао је крематоријум. У Доњој Градини с друге стране реке Саве вршена су погубљења.
Логор за децу био је у Сиску и у Јастребарском, а женски логор у Старој Градишки југоисточно од Јасеновца, мада је жена и деце било и у Јасеновцу.
У Јасеновцу је Независна Држава Хрватска извршила геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. У њему је страдао и одређен број Хрвата и Муслимана. То су били антифашисти, комунисти и симпатизери и помагачи Србима.
Овај јединствени комплекс логора, уређен по узору на концентрационе логоре Нацистичке Немачке, службеног имена „Усташка одбрана, Заповједништво сабирних логора Јасеновац”, био је под заповедништвом Усташке надзорне службе (УНС) односно њеног Уреда III Усташке одбране чија је функција била оснивање, организација, управа и осигурање логора. Уз централни логор III Циглана, поступно су током 1942. формирани и други делови логора: радна група Кожара — основана 1942. године у самом мјесту Јасеновац; логор Стара Градишка — други по величини логор, смјештен унутар објекта бивше казнионице; логорске економије Млака, Јабланац, Гређани, Бистрица и Феричанци.
Сведок Косина Фрањо је описао: "Када је вешано 35 затвореника а међу њима и једна жена, која је имала у логору четворо мале деце; деца су приликом њеног вешања плакала за њом и хватала се за њену сукњу, али је Доминик Хинко Пичили, један од команданата у логору Јасеновац, једну девојчицу од 6 година ударио је ногом [војничком чизмом] тако снажно да је њена лобања пукла.”
Понекад усташе су набадале на бајонете мале бебе а сведок Дуземлић Милан описао је: "Видио сам, како су усташе приликом ликвидирања дјеце у логору бацили једно дијете старо годину дана у зрак, а други усташа њега је дочекао на бајонет.”, наводи Википедија.
Извор: Правда / РТС / Википедија
