Протитерористичка операција траје три године, али милитанти су и даље присутни у региону и редовно нападају положаје владиних снага.
Проблематично полуострво
Много пре арапског пролећа 2011. године, египатске власти су Синајско полуострво, посебно његов северни део, сматрали извором проблема. Каиро није био укључен у развој региона - из буџета нису издвојена средства за инфраструктуру, изградњу путева, болница и школа. Локална арапска племена називају се „фараонима“ и своје сународнике који живе на другој страни Суецког канала сматрају странцима. Политичка равнодушност заправо је отворила пут за појаву терористичких ћелија овде.
Пре 2000-их ситуација није била тако страшна. Пре четврт века, сваки странац могао је да путује преко Синаја без страха за свој живот. Највећи град провинције Ел-Ариш био је на мапи пута израелске компаније, са дневним аутобусима из Јерусалима до Каира. Међутим, путници ни тада нису могли да не примете сиромаштво локалних насеља. Просјачка деца молила су за милостињу, а старији становници продавали су јефтине сувенире и цигарете.
Бедуини на Синајском полуострву воде живот сасвим независно од државе. Дозвољено им је да поседују оружје, али пасоши им се не издају. Многи од њих били су умешани у кријумчарење оружја и дроге у подручју које се граничи са Израелом и појасом Газе, а такође су често сарађивали у овом питању са екстремистима. Ретке рације египатске војске нису ометале такве активности.
Ситуацију је закомпликовао мировни споразум (споразум из Камп Дејвида), који су Каиро и Тел Авив потписали 1979. године у Вашингтону. Према овом документу, регион је подељен на четири зоне (А, Б, Ц и Д), а извршена је и његова демилитаризација. Тако да Египат може овде задржати само ограничени војни контингент, што није довољно за потпуну борбу против салафијских џихадиста.
Након повлачења израелских трупа из појаса Газе 2005. године, номади бедуини са Синаја брзо су успоставили везе са локалним терористичким групама којима је било потребно оружје. Истовремено, у пустињама и планинама полуострва, милитанти који су стигли из различитих делова Блиског Истока нашли су уточиште и постепено формирали ново упориште. Томе је олакшала чињеница да египатске власти практично нису контролисале дуге морске и копнене границе.
Нетуристички Синај
Већ почетком 2000-их, за разлику од јужних региона Синајског полуострва, где се активно развијала туристичка индустрија и налазила су се популарна одмаралишта Шарм ел Шеик, Таба, Дахаб, залив Нама са својим хотелима, базенима, плажама и клубовима, сиромашни север постао је место концентрације радикалних исламиста. У близини града Рафах који се граничи са Појасом Газе прокопане су опсежне мреже тунела кроз које су кријумчари кријумчарили оружје, муницију, аутомобиле и људе, и неконтролисано се кретали.
Тел Авив је више пута захтевао да бивши египатски председник Хосни Мубарак заустави такве активности и тиме лиши палестински покрет Хамас подршке бедуина. Међутим, на овом подручју нису спроведене велике антитерористичке операције.
Ударац на туристички сектор
У ноћи 8. октобра 2004. године, терористи су активирали експлозив у хотелу Хилтон у Таби. Неколико сати касније бомбе су активиране у хотелским комплексима у Мухаиамат ал-Тарабину и Рас ес-Сатану, као и у одмаралишту Нувеиба. Као резултат напада, 34 особе су погинуле, а преко 150 је задобило ране различите тежине. Напади су се догодили пред крај јеврејског празника Сукота, када су смештаји били испуњени ходочасницима. Након тога, израелски туристи су масовно престали да посећују Синајски полуострво.
Напади су поновљени у јулу 2005. године у Шарм Ел Шеику. Међу десетинама погинулих и повређених било је и много Европљана, и због тога се долазак туриста из ЕУ брзо смањио.
Утицај '’Арапског пролећа'’
Исламистичка активност на Синајском полуострву нагло се повећала након револуције 2011. године, услед чега је прво египатска влада поднела оставку, а затим Хосни Мубарак, који је државом владао три деценије. На захтев демонстраната ликвидирано је Министарство безбедности. Многи од терориста које су заробили органи реда, који су чекали смртне или доживотне казне, пуштени су након 25. јануара.
У позадини немира и анархије, стопа криминала у земљи порасла је за 200%. Учестали су случајеви отмице људи ради откупнине. Арапско пролеће учинило је да се салафијски џихадисти осећају као господари северног Синаја. Разне терористичке групе деловале су углавном на североистоку региона: Ел-Ариш, Шејк Зувејд и Рафах. Милитанти су искористили ископане подземне пролазе у близини границе са појасом Газе за кријумчарење оружја.
'’Вилајет Синај'’
Док су се немири наставили у Каиру и док се Врховно веће оружаних снага тек формирало, припадници групе Ансар Беит ал-Макдис (браниоци Јерусалима) која делује на Синајском полуострву напали су магистрални гасовод, који је обезбеђивао гориво за термоелектрана у граду Ел-Ариш, као и извоз гаса у Израел.
Група је већ била позната по нападима на војне базе и полицијске станице у региону. На револуционарном таласу, екстремисти су нанели озбиљну штету египатској економији. После десетина експлозија гасовода, које су они организовали, испоруке гаса суседној земљи су прекинуте. Израелска државна корпорација IEC покренула је тужбу против египатске нафтне компаније General Petroleum Corporation. Као резултат, од оптуженог се захтевало да плати казну од 1,76 милијарди dolara у вези са кршењем споразума потписаног 2005. године.
Током 2014. године Ансар Беит ал-Макдис више пута је слао емисаре терористичкој организацији Исламска држава у Сиријској Арапској Републици како би стекао подршку. У новембру се група заклела на верност бившем лидеру ИД Абу Бакру ал-Багдадију и, названа Вилајет Синај, позвала је на џихад против Хамаса. Проблематично полуострво почело је да прима још више кријумчареног оружја, углавном из Либије, а напади екстремиста постали су све чешћи.
Прве операције египатске војске против ИД
Након што су милитанти Вилајета Синај убили шест полицајаца на полицијском пункту у јулу 2011. године, египатске власти најавиле су покретање антитерористичке операције Орао. Да би је извео, Израел је одобрио увођење додатног војног контингента од 2.500 војника на Синајско полуострво, као и више од две стотине оклопних возила. Непријатељства су трајала око годину дана, али значајни резултати нису постигнути у борби против екстремиста, јер расположиве снаге нису биле довољне за контролу тако огромних територија.
Још одважнији напад извели су припадници радикалних исламистичких група увече 5. августа 2012. године на граничном прелазу Карм Абу Салем, смештеном у близини Рафаха. Шеснаест египатских војних лица погинуло је, а још седам је рањено. Након овог инцидента, тадашњи шеф државе Мохамад Мурси сазвао је хитни састанак, након којег је покренута антитерористичка операција Синај.
Исте године енергични генерал Абдел Фатах ал-Сиси именован је за шефа Генералштаба, а затим за министра одбране. Лично је посетио Синајско полуострво и састао се са снагама безбедности. Под његовим вођством војска је очистила део границе са појасом Газе, а десетине салафијских џихадиста су елиминисане. Војници су чак морали да сруше неке куће у граду Рафах, испод којих су били подземни пролази кријумчара. Међутим, ово је био само почетак дуге конфронтације.
Крвави терористички напади
Између 2012. и 2017. године, египатске оружане снаге наставиле су чишћење Синајског полуострва од радикалних исламиста. За то време убијено је стотине милитаната, а нападнути су припадници покрета Хамас у појасу Газе. Група Вилајет Синај претрпела је велике губитке у покушају да заузме град Шејк Зувејд у априлу 2015. године, када су снаге безбедности авионима гађале терористичка скровишта. Међутим, многи убијени и рањени током жестоке конфронтације такође су били из владиних снага.
Екстремисти су одговорили на војне операције у провинцији Северни Синај читавом серијом терористичких напада како на полуострву, тако и на другој страни Суецког канала - у Каиру, Танти, Ел-Мансуру, Кафр ал-Шејку. Милитанти су дигали у ваздух државне институције, цркве и стамбене зграде, редовно су користили бомбаше самоубице, посебно током напада на контролне пунктове, као и миниране аутомобиле.
У октобру 2015. године догодио се трагични пад путничког авиона Ербас А321 руске авиокомпаније Метроџет („Когалимавиа“), на путу од Шарм ел Шјка до Санкт Петербурга. Све 224 особе (212 држављана Руске Федерације, четири из Украјине и једна из Републике Белорусије) које су биле у авиону су умрле. Као резултат истраге ФСБ-а, утврђено је да је узрок катастрофе експлозија импровизоване бомбе на авиону. Група Вилајет Синај преузела је одговорност за напад.
Две године касније, 24. новембра 2017. године, у селу Бир ел-Абд, удаљеном 40 километара од града Ел-Ариш, око 20 терориста ИД напало је суфијску џамију током молитве у петак. Као резултат детонације унутар зграде и накнадне пуцњаве на преживеле, више од 300 људи је погинуло, укључујући 27 деце, 130 је рањено.
„Војска и полиција вратиће сигурност, стабилност и апсолутну моћ у врло блиској будућности... Одговорићемо на овај напад бруталном силом“, рекао је Абдел Фатах ал-Сиси, који је постао председник Египта 8. јуна 2014.
Напади салафијских џихадиста нису завршили овим крвавим инцидентом, а обрачун оружаних снага с терористима само је добио замах - Каиро се припремао за нову велику операцију.
'’Синај 2018'’
„Свеобухватну операцију Синај-2018“ Абдел Фатах ал-Сиси најавио је 9. фебруара 2018. године како би уништио жаришта тероризма и криминалних банди. У погледу свог обима, као и броја снага и војне опреме укључених у њену примену, била је без преседана.
Врховни командант египатских оружаних снага поставио је задатак да сузбије активности радикалних исламиста у неколико стратешких региона, пре свега на северу Синајског полуострва и у пустињском подручју у централном делу земље. Поред тога, повећане су мере безбедности у свим виталним инфраструктурним објектима, у џамијама и молитвеним кућама, као и у популарним туристичким дестинацијама. На улицама градова почеле су патроле и редовне провере како би се идентификовали сумњиви елементи. Власти се поред ослањања на војску и агенције за спровођење закона паралелно баве и решавањем социјално-економских проблема.
До вечери првог дана операције у предграђу Каира, идентификована су и убијена три милитанта, а у провинцијама су ухапшене активне присталице групе Хасм, повезане са терористичком организацијом Муслиманска браћа забрањеном у Египту. До краја фебруара војска је известила о елиминацији 82 радикална исламиста и хапшењу око 680 особа осумњичених за екстремизам. Овај почетак имао је позитиван ефекат на ауторитет оружаних снага и самог Ал-Сисија, који се припремао за председничке изборе у земљи.
У првом кругу антитерористичких активности, завршеном 14. децембра 2018., убијено је преко 1.000 џихадиста, укључујући неколико лидера ИД у северноафричкој држави. Крајем истог месеца у главном граду је миниран аутобус са страним туристима, четири особе су погинуле, 12 је задобило разне повреде. Тако је „Вилајет Синај“ показао да рат још није готов.
Према информацијама из отворених извора, током наредне две године (2019-2020), учесници у антитерористичкој операцији убили су најмање 500 екстремиста. Кадровски губици нису познати, али према различитим изворима премашили су стотину људи. Током три године '’Синаја-18'’ биле су укључене разне врсте трупа, полицијске јединице и египатске специјалне службе. Сукоб са терористима водио се не само на копну. Борбене летелице ваздухопловства ударале су на непријатељска утврђења, тачке преноса и складишта наоружања, поморске снаге нису дозволиле милитантима да водом напусте полуострво, блокирајући све путеве.
Џихадисти су више пута ракетирали израелско одмаралиште Еилат са Синајског полуострва. Већину њих пресрео је тактички систем противракетне одбране Гвоздена купола. У страху од постојања терористичке претње на његовим границама, Тел Авив активно подржава Каиро, преносећи обавештајне податке и одобравајући захтеве за повећање војног присуства у демилитаризованој зони.
Заузврат, Сједињене Америчке Државе годишње додељују око 1,3 милијарде долара војне помоћи Египту. Истовремено, Вашингтон захтева да се новац троши не на нове летелице и подморнице, већ на модернизацију система за прикупљање података и обавештајне службе.
Има ли перспективе?
Упркос пријављеном успеху операције, ИД наставља да извештава о нападима који се дешавају више пута недељно. Терористи нападају положаје војске, цивила и редовно подривају гасовод.
У међувремену је председник земље прешао на друге проблеме. Све више говори о либијској кризи, која је у средишту пажње међународне заједнице. Терористичка претња матичној земљи нестала је у позадини: о сучељавању са ИД углавном говоре локалне милиције и берберске групе, које су током операције формирале јединице за самоодбрану.
Подршка Израела не помаже ни Египту. Дуго није било већих победа владиних трупа. Чини се као да је Каиро навикао на присуство терориста. '’Синај 2018'’ настоји да подели судбину претходних операција. А једина нада за интензивирање борбе тренутно остају председнички избори, који би требало да буду одржани 2024. године.
После прошлогодишњег референдума о изменама устава земље, Абдел Фатах ал-Сиси има право да се кандидује за још један мандат, који ће му омогућити да остане на власти до 2030. године. Међутим, постојање терористичке претње на полуострву неће улепшати његову предизборну кампању. Актуелни председник ризикује да изгуби ако до краја свог мандата '’Синај 2018'’ не покаже никакве резултате.
Најновије оружје бренда Калашњиков погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда