Ови дронови, који су део једног система, тренутно су у Војнотехничком институту где стручњаци приводе крају последње припреме за њихов транспорт у јединицу. Тиме ће бити и формално стављена тачка на деценијски развој наоружања, чија ће серијска производња почети већ за који месец. Србија се тиме сврстава у уски круг држава у Европи које имају сопствени развој и производњу ове врсте софистициране војне технике.
У хангарима ВТИ у Жаркову екипа Новости је затекла екипу стручњака, која је годинама радила на развоју једног од најважнијих пројеката домаће наменске индустрије, у завршници припрема за "Пегазов" лет под команду Ратног ваздухопловства и ПВО. Комплетира се документација, припремају комплети делова, пакује опрема.
Иако војне беспилотне летелице многи замишљају као нешто сложеније дронове за забаву, реч је о изузетно сложеним системима. Прототип "пегаза" осим три летелице, чине и релејна и земаљска станица, у којој је опрема за комуникацију. Испод трупа су "очи и уши" система - оптоелектронска кугла, у коју су смештене камере (дневна и термовизијска), као ласерски даљиномер и обележивач циља.
Потпуковник Саша Лакић, начелник Одељења задуженог за интеграцију опреме у ваздухоплове Сектора за ваздухопловство ВТИ, објашњава да је прототип летелице недавно прошао завршна испитивања у Техничком опитном центру, што је саставни део процедуре за пријем наоружања и војне опреме. Обављени су сви тестови, сходно захтевима Војске Србије. На решење да се "пегаз" уводи у наоружање оружаних снага печат је ударен почетком децембра. Тиме је озваничен његов лет по војне ознаке, али и дефинитивно потврђено да ће сви будући примерци домаћег дрона бити идентични прототипу.
Домаћа наука и индустрија нису до "пегаза" стигли ни брло ни лако. Још пре десетак година ВТИ је добио налог да се посвети креирању беспилотне летелице. Задатак је гласио: развој вишенаменске тактичке беспилотне летелице средњег домета, намењену за извиђање, осматрање и пренос података, као и дејство по фиксним циљевима на земљи. Пројекат је покренут, добро је кренуо, али због објектвних лимита домаће технологије није могао бити завршен. Зато је 2019. године склопљен уговор са кинеским партнерима, па је "пегаз" постао - међународни пројекат.
"Први пут смо применили концепт заједничког развоја са страним партнером. До сада смо освајали технологију по страним лиценцама, куповали у иностранству, или самостално производили. Овог пута инжењери ВТИ, њихови кооперанти и кинески стручњаци седели су заједно и пројекат довели до краја. Кинези у својим компанијама и у сарадњи са Универзитетом у Пекингу баве се беспилотним летелицама од шездесетих година прошлог века. Искуство заједничког рада било је заиста непроцењиво ", каже Лакић.
Инжењери ВТИ без грешке пројектовали су структуру летелице, стајни трап, кочиони систем, аеродинамику. Али помоћ искуснијих затражена је пре свега око авионике, као и аутопилота, што је највећи изазов код оваквих пројеката. У односу на почетне захтеве направљено је низ унапређења.
"Долет је неупоредиво дужи, будући да је почетни захтев био 100 километара, а верификован је знатно дужи долет. Такође, првобитни захтев био је да "пегаз" буде само летелица извиђачке намене. Последња искуства из света учинила су да се то промени, па је "пегаз" добио и наоружање. Под његовим крилима смештене су ласерски вођене ракете, које могу да дејствују по циљевима на земљи", набраја Лакић.
Серијска производња "пегаза" већ је уговорена, а носилац овог посла биће фабрика "Утва" у Панчеву. Тамо је већ у току набавка опреме, делова и алата. Први примерци са траке ће сићи током ове године.
Ласерски вођење ракете ФТ-8Д којима је наоружан "пегаз" су кинеске производње. ВТИ је међутим добио технологију, описе и процедуре које омогућавају да се домаће ракете, које буду развијане у Жаркову, интегришу на овакве беспилотне летелице. Реч је о ласерски вођеним ракетама. Уништавају живу силу и неоклопљена возила. Домет ових пројектила зависи од мноштва фактора, какви су висина, брзина при лансирању и слично, а може да иде и до седам километара. "Пегаз" може да понесе укупно 25 килограма наоружања.
Сукоби у Сирији, Нагорном Карабаху и Украјини ставили су фокус светске јавности на беспосадне ваздухопловне платформе. Намеће се отуд, питање, где је "пегаз" у поређењу са светским конкурентима.
Према класи, димензијама и полетној тежини "пегаз" је најприближнији америчкој беспилотној летелици "РQ-7схадоw". Турски "бајрактар", који последњих месеци пуни новинске ступце и војне извештаје, летелица је више класе - већих димензија и са јачим мотором. У поређењу са кинеским дроновима, перформансе "пегаза" су приближне са летелицом ЦХ-92, коју већ користи Војска Србије.
Извор: Вечерње новости