Азербејџанске власти саопштиле су да је јерменска артиљеријска ватра 14. јула убила једног цивила из села Агхдама у округу Товуз, у западном Азербејџану, да су куће погођене и у оближњем селу Дондар Гушчу, као и да је село Алибеили било циљано.
Преко границе у Јерменији, азербејџански дрон погодио је „цивилну инфраструктуру“ у селу Берд 14. јула, известила је јерменска страна. Дан раније нападнута су села Чинари и Ајгепар, рекао је Јереван.
У борбама 14. јула убијено је седам азербејџанских војника, укључујући генерала са две звезде, јавиле су азербејџанске власти.
Јерменска страна известила је да су два њена војника убијена рано током дана, а затим још два поподне. То је уследило након смрти три азербејџанска војника дан раније.
Ко је први пуцао
Борбе, које су избиле 12. јула, сада су најсмртоносније од „априлског рата" 2016, када је убијено више од 200 на обе стране. Али тај сукоб се догодио на територији Нагорно-Карабах, области око које се често сукобљавају две земље.
Последње борбе су биле на међународној граници између Јерменије и Азербејџана, где је било повремених размена ватре последњих година, али не и овако озбиљно.
Позиви да се зауставе борбе стигли су из Сједињених Држава, Европске уније и ОЕБС-ове Минск групе, дипломатског тела које предводи мировне преговоре између двеју страна. Сви су упутили сличне апеле „обема странама“ да зауставе борбе, пише Eurasia.net.
И даље није јасно која страна је испалила први метак.
Та граница остаје у великој мери изван надзора, без независних извора информација, па није могуће за сада утврдити ко је изазвао сукоб. Када се примирје између ове две земље прекрши, сумња обично пада на Азербејџан, јер Јерменија има мало користи од нарушавања статуса кво: њене снаге контролишу територију у срцу сукоба, Нагорно-Карабах, као и неколико околних округа међународно признате азербејџанске територије. Али с обзиром на то да су ове борбе почеле на граници са Јерменијом, а не на линији контакта с Карабахом, та логика је мање применљива: Азербејџан ту нема неке добити.
Тестирање јерменско-руских веза
Емил Санамјан, аналитичар Института за јерменске студије УСЦ, сугерисао је да би окидач могло да буде истурено упориште које су изградиле јерменске оружане снаге, а које би Јерменији дало тактичку предност у том подручју и који су азербејџанске снаге покушале да униште.
Лоренс Броерс, дугогодишњи истраживач сукоба, супротно је сугерисао да је Азербејџан можда имао геополитичке мотивације за испитивање међународне границе како би тестирао аранжман споразума који Јерменија има са Русијом.
Заправо, можда најутицајнија изјава о томе да „обе стране“ пазе шта раде, потекла је од дефакто руске организације Уговора о колективној безбедности (ЦСТО), чији је члан и Јерменија. Убрзо након што су избиле борбе, јерменски званичници почели су јавно да позивају ЦСТО да се укључи.
- Питање је да је ово ефективно напад на државу чланицу ЦСТО-а - изјавио је 13. јула руски амбасадор у Москви, Вардан Тоганиан, за руски радио Говорит Москва.
Међутим, реакција ЦСТО-а, са становишта Јеревана, јесте изостала. Прво је сазвала, а потом нагло отказала хитну седницу Савета безбедности организације, одложивши је до неодређеног датума.
ЦСТО је затим 14. јула издао изјаву која је узела равномерни приступ: „Ситуација која се развила не доприноси нормализацији ситуације на границама двеју суседних држава, од којих је једна - Јерменија - члан држава ЦСТО, и доказ је кршења примирја договореног од стране руководстава Јерменије и Азербејџана."
Шта уопште ЦСТО може да преузме, ствар је спекулација. Организација није успела да интервенише када је друга држава чланица, Киргистан, доживела озбиљно насиље 2010. године и од тада пати од проблема са веродостојношћу.
Спекулације о томе докле је Русија, која стоји иза ЦСТО, спремна да иде да помогне Јерменији, појачале су се од 2018. године, када је "баршунаста револуција" у Јерменији довела нову владу која укључује многе прозападне и антируске званичнике.
Руси одличном стратегијом извукли тржиште злата из руку западу. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц