На самом почетку НАТО агресије употреба борбених хеликоптера "АХ-64 апач" није била планирана. Ипак, четвртог априла Пентагон је саопштио одлуку о пребазирању јуришне Специјалне групе "Јастреб". Та Специјална група је првобитно требало да се базира у Македонији (из кампа "Able Sentry"), али је услед противљења Македоније, која је ускратила одобрење за базирање на њеној територији, ипак изабран аеродром Ринас поред Тиране, у Албанији.
У Албанију је закључно са 26. априлом пристигло укупно 24 хеликоптера "АХ-64А апач", 26 хеликоптера УХ-60Л "црни јастреб" (black hawk) и хеликоптери за допуну горивом у лету "ЦХ-47Д чинук" (chinook). За пребацивање Групе транспортним авионима Ц-17 било је потребно 115 летова. Аеродром Ринас је оцењен као права ноћна мора у односу на предвиђени Скопски Петровац. Стајанке су се претвориле у блато, време је било лоше, смештајни услови слаби. Велики логистички проблеми.
Већ следећег дана од завршетка комплетног базирања, 27. априла 1999, у току извођења првог тренажног ноћног лета један од хеликоптера је ударио у дрво и срушио се. Посада није страдала. Хеликоптер је био наоружан са 8 пројектила "hellfire", 1 лансером NPZ "hydra" и допунским резервоаром за гориво. О овом догађају је објављен видео снимак и бројне фотографије.
И док пад првог "апача" и није толико споран, а ни занимљив, пад другог хеликоптера 5. маја, у коме је дошло до погибије два члана посаде, већ изазива одређене сумње и буди знатижељу, пише Вукосављевић за "TangoSix".
Иако се у америчким и западним изворима децидно тврди да дејстава "апача" по нашим трупама на терену није било током рата 1999, постоје бројна сведочанства припадника наше војске која говоре да су та дејства можда започела већ првих дана априла.
Постоје сведочанства припадника 549. Моторизоване бригаде ВЈ који су снајпером „црна стрела“ дејствовали на хеликоптер "апач" и то почетком априла, а постоје и наводи њиховог команданта, тада пуковника Божидара Делића, као и припадника 55. граничног батаљона на караули „Младен Стојановић“, о дејству "апача" на ту караулу 15. априла 1999, око 1.30 часова, када је погинуло 6 припадника батаљона.
У једном од послератних интервјуа, тада већ пензионисани генерал Божидар Делић говорио је о дејствима ракетама "стрела-2М" на хеликоптере "апач" и подвукао да верује да је бар један хеликоптер погођен.
У Извештају који је пуковник Делић доставио генерал-пуковнику Небојши Павковићу, команданту Треће армије, 6. маја 1999. у 23.57 часова, пише следеће:
"У рејону Карауле "Гора" на Драгашкој висоравни хеликоптер НАТО типа 'апач' дејствовао по Караули са 40 ракетних зрна. Генерал Лазаревић наређује пуковнику Делићу да јединице појачају пажњу и осматрање и да одмах извештава о појави ових хеликоптера".
Вукосављевић закључује да постоји више навода и више датума који се наводе као потенцијални извор информација о нападима хеликоптера типа "апач" на положаје наше војске у пограничном подручју.
- Питање је само колико сматрамо ове податке веродостојним. Већи број домаћих аутора није писао у овом правцу, већ је прихватао западне изворе који су одбацивали борбену употребу тих хеликоптера током 1999. Што се мене тиче, ја просто не могу дозволити себи луксуз да те информације тек тако одбацим, поготово што постоје контрадикторне информације и анализе и са друге стране. Да ли се ту крије и нешто више? - пише Вукосављевић за "TangoSix".
Вукосављевић наставља да се чини да су Американци, уколико су употребили "апаче" - свеједно да ли су "добили по носу" или имали губитке због техничких неисправности - итекако имали шта да крију. Не само по питању погинулих пилота и изгубљених хеликоптера, него и што би неко морао да сноси одговорност за неодговарајућу, непрописну употребу хеликоптера.
Наиме, "апачи" се увек боре у садејству са копненим јединицама, док у случају операције "Савезничка снага" копнених снага НАТО није било, већ је од посада ових хеликоптера тражено да сами траже циљеве у рејону дејства.
И ту долазимо до мистерије пада другог хеликоптера "апач" 5. маја 1999. године, о чему су подаци веома штури. Тај хеликоптер се срушио неких 46 миља североисточно од Тиране (извор: Ер Форс Магазин). То би га сместило на око 15 до 30 километара од границе са СРЈ. Хеликоптер је био потпуно наоружан, а оба члана посаде су погинула. Ово су, званично, једине НАТО жртве рата из 1999.
Пад хеликоптера је приписан "изненадном престанку рада репног ротора, услед чега је летелица упала у неконтролисан спирални ковитлац у последњим тренуцима пре удара у земљу". У наставку анализе пише да се "узрок пада не може са сигурношћу утврдити због великог степена оштећења које је хеликоптер претрпео". Такође, на сајту AirCrews.com, у делу који обрађује посаде хеликоптера "АХ-64", пише да је у питању била летелица са бројем 88-0225 и да се узрок пада не може са сигурношћу утврдити.
Никада овај случај није расветљен до краја, односно јавност није добила додатне информације. И док за први хеликоптер који се срушио 27. априла 1999. године постоје бројне фотографије и слике, нити једна фотографија другог хеликоптера никада није објављена. Зашто?
- Можда су ипак објашњења о лошим условима на аеродрому Ринас, логистичким проблемима, гужви на аеродрому, лошем времену и слично била згодан излаз из непријатне ситуације у коју су налогодавци упали погрешном проценом и евентуалном одлуком о борбеној употреби хеликоптера "апач", па је стога одлучено да се борбена употреба ових хеликоптера негира? Можда једном сазнамо више података, који ће деловати уверљивије и комплетније - пише Вукосављевић у опширној анализи за "TangoSix" портал.
А хрватски авион је повредио ваздушни простор Србије и изазвао узбуну, опширније ОВДЕ.
извор: Tango Six, Србија Данас