Читав свет без даха ишчекује хоће ли Украјина и Русија заратити око Донбаса, како се многи прибојавају на основу скорашњих дешавања. Раније сам поставио питање јесу ли вакцине прави разлог најскорије дестабилизације у Донбасу, истичући велики стратешки интерес САД да испровоцирају кризу која би Европску унију ставила под политички притисак без преседана да одустане од куповине руске вакцине Спутњик V, коју неке њене главне чланице тренутно разматрају, али осим ове сразмерно ниже стратешке разине постоје и други разлози.
Украјина хоће рат с Русијом услед комбинације унутрашњих и спољних чинилаца, укључујући жељу њене елите да скрене пажњу с унутрашње кризе. То подразумева излагање све популарније опозиције учесталом лову на вештице, привлачење хитне финансијске помоћи са Запада ради опоравка све слабије привреде, а можда и потребу да постану довољно важни Западу да коначно добију преко потребне вакцине које су раније необашњиво одбили. Не може се занемарити ни јак утицај ултранационалистичких, односно фашистичких паравојних скупина.
На спољнополитичком терену, САД, разуме се, настоје да праве проблеме Русији како год и где год могу. У тренутним околностима, сваки трајнији рат у Донбасу теоретски би изложио Русију додатним финансијским издацима, поред осталих политичких посљедица попут његовог коришћења као изговора за увођење нових санкција. У ширем смислу, САД се можда надају да сукоб који можда покушавају да испровоцирају могу представити на начин који им одговара ради вршења притиска на Немачку да се повуче из уговора о гасоводу Северни ток 2, ма колико то тренутно имало слабе изгледе на успех.
Успеју ли САД да разбукте сукоб, једини који би од њега евентуално профитирали били би украјинска политичка елита и њени инострани покровитељи, али и то би био мач с две оштрице буду ли украјинске оружане снаге и њихове ултранационалистичке, односно фашистичке паравојске потучене на бојном пољу. Суочен с таквим вероватним развојем догађаја, Кијев би могао хитно затражити помоћ НАТО, али остаје нејасно да ли би она стигла, и ако би – докле би ишла и да ли би се упуштала у борбе с Русији наклоњеним побуњеницима а можда чак и самом Русијом, буде ли она интервенисала ради заштите својих граница и држављана.
Досад је једино извесно да Украјина хоће рат. То доказују не само горе наведени аргументи, већ и предлог њеног главног преговарача за Донбас да се преговори из Минска преместе у Пољску, и поред њене неспорне пристрасности по овом питању, као знак да Кијеву није стало до мирног решења, што је већ одавно очигледно свим објективним посматрачима, јер управо сама украјинска влада одбија пуну примену договора из Минска.
Украјинске провокације против Донбаса, на које их подстичу САД, почеле су управо сада усљед успеха руске „вакциналне дипломатије“ са ЕУ, скорог завршетка Северног тока 2, низа унутрашњополитичких криза у Украјини, али и Бајденовог доласка на власт. Председник и његова породица су, према извештајима, одавно укључени у корупционашке афере с Украјином, због чега имају непосредан интерес да јој пруже војну подршку, без обзира на евентуална ранија обећања других америчких званичника. То би могло представљати опасност и за Русију, пошто би Бајден могао учинити незамисливо шаљући у најгорем случају америчке борбене јединице у источну Украјину.
Украјина, дакле, жели рат из својих разлога, али не би имала ни најмање шансе да га изазове без америчке подршке, нарочито од Бајденове породице. Нико други, понајмање Русија, не жели разбуктавање још једног сукоба у источној Украјини, али ће Москва бранити своје легитимне безбедносне интересе у погледу својих граница и безбедности својих држављана у Донбасу дође ли до наглог погоршања ситуације. Грозничаво стремећи рату, Кијев стога ризикује да отвори Пандорину кутију, услед чега би могло доћи до потпуног слома Украјине, и без сукоба САД и Русије.
Русији наклоњени побуњеници и истоимена суседна држава која их политички (по неким спорним извештајима и војно) подржава одавно позивају Кијев да Донбасу дâ специјални статус који је украјинска влада претходно прихватила као резултат договора уз Минска. САД непрестано врше притисак на Украјину да не примењује обећане политичке реформе да би је задржале као чир хибридног рата на руској граници, који би наставио да прогресивно изједа њене легитимне безбедносне интересе до – евентуалне споља подстакнуте – ескалације у стратешком тренутку попут садашњег.
како је амерички авион отеран са руске границе, погледајте ОВДЕ.
Извор: Стање ствари