Pravda

Žrtva penzionera, koliko god da je za njih velika, u konačnom zbiru iznosi 200 miliona evra, što za nešto više od 0,5 odsto smanjuje minus u kasi. Koliko god da je od Ade do Šilopaja dugačka poštanska mreža Srbije, toliko je minulog petka bila dugačka i javna rasprava o merama za smanjenje minusa u kasi. Čekajući isplatu možda poslednjeg neumanjenog penzionog čeka za septembar, penzioneri širom zemlje, sabijeni u redove u više od 1.500 pošta, bistrili su poteze fiskalnih vlasti, koji će ih od 1. novembra, ako parlament usvoji rebalans budžeta, staviti u prve borbene redove za odbranu zemlje od bankrota. „Jadna je ta privreda koja će procvetati od umanjenja penzija.” Ovim rečima su u pošti u Nušićevoj ulici u Beogradu najčešće komentarisali nameru države da penzije koje su iznad garantovanog praga od 25.000 dinara smanji za 22 odsto. – Šta da kažem? To je zarađeno, zagarantovano pravo. Smanjenje penzija je otimanje, divljaštvo – bio je ljut jedan od njih. Nije želeo da se predstavi. – Penzionerima i treba smanjiti, mi smo neproduktivni deo društva – ironično je iz pozadine dobacio stariji gospodin. – Ma jeste, kako da ne. U mladosti sam davala za privredni preporod zemlje, sad treba da dajem da zemlja ne bankrotira – dodala je Jovanka Perović (73), koja je bila među prvima u redu. – Zašto da se smanjuju samo penzije koje su više od 25.000 dinara i da se na taj način zaštite oni koji su rano otišli u penziju ili kraće radili? Zar nismo svi jednaki pred zakonom i Ustavom? Meni je zaista žao onih koji imaju male penzije, ali time se ne ceni red. Ako nam smanjuju penzije, onda neka bude isti procenat za sve – komentarisala je. Naravno da je očas posla dobila nekoliko oponenata. „Onaj ko više zarađuje, više treba i da plati”, dodao je gospodin koji, kako kaže, ne sme da kaže kako se zove. – Premijer kaže da će najviše biti oštećeni njegovi roditelji, koji primaju veliku penziju. Ali kod onih s visokim primanjima ima šta i da ostane kad se odbije umanjenje, a šta meni da ostane od 33.000? I prvo su rekli da će umanjenje biti 10 odsto, pa manje od 10, pa sad čujem nešto drugo. To je podvala. Na kraju će uzeti onoliko koliko im treba, samo to mi je jasno – smatra on. – Gospodine, nas će ubiti uravnilovka – ponovo se nadovezala gospođa Perović. – Ja i nemam neku naročitu penziju, tako da se na mene to ne odnosi – kaže penzioner koji se predstavio kao Dragoljub (72) i koji je pokušao da smiri raspravu. Svako od ovih lica deo je računske operacije koja će u zbiru dati 200 miliona evra uštede na penzijama. Koliko god da je njihova pojedinačna žrtva za njih i porodicu velika, za digitron ona je nešto malo više od 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što kao privreda i građani stvorimo za godinu dana. A minus u kasi do 2017. godine, sa sadašnjih 8,3, treba svesti na oko tri odsto BDP-a. Fiskalne vlasti planiraju i smanjenje plata u javnom sektoru za oko 10 odsto, što će rashode za zarade smanjiti za 200 miliona evra. Iz Vlade očekuju da će borba protiv sive ekonomije u naredne tri godine povećati prihode za 300 do 350 miliona evra, najavljuju smanjenje izdataka za subvencije, garancije javnim preduzećima, rashodima za kupovinu roba i usluga, reformu javnih preduzeća.

Pročitajte još:Miroslav Lazanski: Signali iz SrbijeSrpskim dobrovoljcima zatvor, a američkim plaćenicima novac!

Nesporno je da će socijalnih posledica ovakve politike stezanja kaiša biti. Ekonomisti su i to izračunali i, kako kažu, multiplikator je 0,5 odsto. Što, prevedeno sa stručnog jezika, znači da se, ako se minus u kasi smanji za jedan odsto, privredni rast smanjuje za 0,5 procenata. To pokazuje računica Fiskalnog saveta. Neki stručnjaci, poput Nebojše Katića, na primer, smatraju da je takav račun pogrešan i da se taj multiplikator kreće od 0,9 do 1,7 odsto. On se poziva na istraživanje dvojice ekonomista iz Međunarodnog monetarnog fonda iz 2012. godine (Olivije Blančard i Danijel Lei). – To je ogroman pad i prevelika žrtva. Ako su ove kalkulacije tačne, onda je politika fiskalne konsolidacije za države koje su u recesiji pogrešna, a njeni stvarni rezultati su suprotni proklamovanom cilju – napisao je Katić nedavno na svom blogu. Sudeći prema analizi Fiskalnog saveta, pogrešno bi bilo odustajanje od fiskalne konsolidacije. Jer bi Srbija u relativno kratkom roku upala u krizu likvidnosti, pad plata i penzija tada bi bio znatno veći i kretao bi se i do 50 odsto, a pad privredne aktivnosti išao bi i do 10 procenata. Takođe, svako odlaganje primene ozbiljnih mera smanjenja rashoda dosad nas je koštalo, primećuju u ovoj instituciji. – Fiskalni savet od svog osnivanja 2011. primećuje da vlada po pravilu usvaja mere koje donose nedovoljne uštede. NJima se izbegne neposredna opasnost od krize, ali se ne preokrenu nepovoljni trendovi u javnim finansijama, zbog čega svaka sledeća mera mora da bude još teža. Pre dve do tri godine, za ozdravljenje javnih finansija verovatno je bilo dovoljno zamrzavanje penzija i plata i bolja kontrola javnih preduzeća. Vlada se, međutim, opredelila za umanjenu indeksaciju plata i penzija i nastavila s nepromenjenom politikom u javnim i državnim preduzećima, pa su problemi nastavili da rastu. Prošle godine verovatno je bilo dovoljno smanjenje plata i penzija za 10 odsto i reforma javnih i državnih preduzeća, ali Vlada se opredelila za „solidarni porez” i povećanje umanjene stope PDV-a. To sve jeste odlagalo krizu, ali je zato sada potrebno još veće smanjivanje penzija i plata. Ukoliko se ponovo nedovoljno saseče, možda će se ponovo „kupiti” još godinu dana do izbijanja krize, ali će javne finansije Srbije u jesen 2015. godine biti u još lošijoj situaciji i zahtevati još teže mere, zaključuju u jednoj od svojih analiza. Izvor: Politika