Pravda

U intervjuu za NSPM Počuča govori o svojim motivima za odlazak, stanju u Ukrajini i Srbiji danas, kao i šta očekuje da će se desiti kada se bude vratio kući. Kako je došlo do toga donesete odluku da se priključite borbi za Novorusiju? Šta je bio glavni motiv? Neki ovdašnji mediji su spekulisali da je u pitanju novac? - Svako ima pravo da misli i kaže šta želi, ne sporim to pravo. Jedna stvar su prazne reči, druga stvar je potvrda reči delima. Ja iza svojih reči stojim, delima ih potvrđujem. Obzirom da su veze Srbije i Rusije bratske, vekovne, i da smo jedni drugima uvek priskakali u pomoć kada su u pitanju univerzalni ideali - sloboda, vera, i čast, nisu morali da zovu kada su nacisti ponovo krenuli na pravoslavne... Novac nije ni motiv, ni razlog, ovde ga ne zarađujem, ne primam platu za pruženu bratsku ruku. Hranimo se kao i borci ovde, vrlo loše, delimo sudbinu naroda. Pa i mi, kada nam pošalju pomoć, delimo sa našom braćom i zadnji zalogaj. Ako se sećate, koji je bio vaš prvi utisak kada ste stigli u Donjeck? - Ja zapravo nisam u Donjecku, ali neću ni otkrivati lokaciju. U principu, ovde je preko 60% stanovništva pobeglo od opasnosti u Rusiju, a oni hrabriji ili nesvesniji realnosti pokušavaju da daju smisao ovom ludilu, koje dolazi iz grada koji im je nekad bio prestonica. I ostaju ovde i nastavljaju život kao i pre, rade, druže se, pa čak i smeju. Lep paradoks. Na kom je nivou rešenost i moral lokalnog stanovništva da se stekne nezavisnost od Kijeva? Da li može da se napravi poređenje sa stanjem u Srbiji? - Moral je visok do nivoa mogućnosti merenja, a odlučnost je beskompromisna. Ne, ne može se porediti sa Srbijom. U Srbiji je vlast izvela oklopne transportere vojske na ulice da bi štitila agresivnu pedersku paradu koja nema za cilj ravnopravnost, nego ponižavanje i uništenje srpske tradicije - no vojska ipak nije pucala na svoje građane. Vlast u Srbiji selektivno se poziva na Ustav i užasno ga krši, pa i samom upotrebom jedinica Ministarstva odbrane u poslovima MUP-a. A Srbi - ćute. Moral je očajan. Osim nepomirljivog procenta koji je vrlo mali, no ipak postoji. U poređenju sa borbama u kojima ste učestvovali tokom raspada bivše Jugoslavije, kako Vam deluje ovo što se dešava sada u Novorusiji? - Zapravo, primetni su slični problemi kao i `91. Nesvesnost trenutka, početničke greške jednih i drugih, dezavuisanost hunte od strane Zapada, početni hitlerovski elan Banderovaca, Nacgarde, i Desnog sektora, koji je rezultovao sa preko 16.000 njihovih žrtava, ne računajući ranjene i zarobljene. Prednost je sad definitivno na strani Novorusije, jer su bukvalno iz ruku oteli dovoljno pušaka, zaplenili silu tehnike, artiljerije, čak i tenkova od Kijevskih trupa, a moral im je, što bi se reklo, „skaj-haj“. Dezertiranje među huntom svakog dana raste matematičkom progresijom, a verujem da će bežanije kućama će tek da bude kada padne prvi sneg. Nemaju novac za porodice, koje su ostale gladne kod kuće, država o njima ne brine, bankarski sistem im je pred kolapsom. Nisu ni sejali, te nisu imali ni šta da žanju. Očekujem, lično, da će Kijev na kolenima moliti Rusiju. Kako je stanje na terenu nakon potpisivanja primirija? Po Vama, da li će primirije opstati? - Pa, obzirom da imam vremena da „visim“ na netu, očigledno je da je trenutno mirno, čim i postoji internet konekcija. Nisam profesionalni analitičar, ali smatram da je to pitanje odluke ruske Dume i Putina lično. Pošto Volođa ne radi ništa slučajno, samo paljenje sveće „za zdravlje naroda Novorosije“ kako je eksplicitno rekao gledajući prvi put u kameru, a ne u novinara - znači poruku odlučnosti jednog državnika onima kojima je pogled i upućen. Smatram da će liberalne snage koje su htele pomirenje sa Zapadom i imploziju Novorusije biti anulirane prekidom finansiranja sa zapada kontrasankcijama, i da će Rusija odlučnije krenuti u zaštitu svog naroda ovde. Na kraju, Kijev je u problemima do guše, predstoji mi finansijski kolaps i anarhija, pa i  nema snage da pokrene bilo šta - jednostavno, bilo kakva pomoć od strane Zapada, u ovom trenutku, ne može da im pomogne. Jednostavno je kasno, organizam države je u samrtnom ropcu, slepim slušanjem diktata Brisela i Vašingtona. Da li ste zabrinuti šta će se desiti sa Vama kada se vratite u Srbiju? Nameravate li da se vratite ukoliko se uvede zakon o zabrani učestvovanja u oružanim sukobima van Srbije? - Koliko ja poznajem zakone, oni se ne mogu se primeniti retroaktivno, a i ja nisam plaćenik, niti ratni zločinac, jer poštujem postulate časti srpskog vojnika. Ne brinem, jer na mojoj strani je istina i pravda. Ja sam Srbin, moja domovina je Srbija, i ne želim da je prepustim hijenama koje kljuka Zapad. Bio sam borac, i biću borac za Srbiju. Kada su me gurnili u politiku, u bazen sa ajkulama, naučio sam dobro da plivam, još bolje da grizem. Imate li nešto da poručite srpskom narodu? - Naravno da imam. Pozdrav budnima, budite uspavane. Ohrabrite uplašene. Podsetite zaboravne, da Srbi nisu roblje, nisu jadnici no ponosni narod kojeg je samo vera i nada u novu zoru vukla napred. Niko vam do vas ne može pomoći da iz kandži zla se izbavite. Bog pomaže onome ko pomoć ište i svome bratu ruku pruži. Ne budite robovi novca, no vitezovi časti, dostojanstva, poštenja i bratske ljubavi, setite se reči himne što je čujete svaki put na stadionima, a reči sprovedite u dela. I bez Rusije, Srbiji spasa nema, da nje nije bilo, ne bi bilo ni nas. Izvor: NSPM (Marko Radovanović/Teša Tešanović)