Pravda

U svom uvodnom obraćanju domaćin konferencije Miroslav Parović, predsednik Treće Srbije, istakao je da je ukrajinska kriza na svetlo dana iznela činjenicu da se na teritoriji Evrope odigrava geo-politički obračun atlantskih snaga, s jedne strane, i suverenističkih, sa druge. - Ove prve se trude svim silama da Rusku federaciju izbace sa teritorije Evrope, a ovi drugi se, pak, trude da Rusija u Evropi bude prisutnija. Nije nimalo slučajno što je kriza izbila u Ukrajini jer preko njene teritorije prelaze najznačajniji gasovodi koji Rusiju povezuju sa ostatkom Evrope, a gas je energent 21. veka. Onaj ko kontorliše Ukrajinu, on suštinski kontorliše tokove gasa. Na teritoriji Ukrajine se nalaze velika nalazišta uljnih škriljaca iz kojih se gas može proizvoditi, ali samo SAD imaju tehnologiju njihove eksploatacije, koju snažno nameću drugim državama. Cilj atlantskih snaga je da dođu do resursa i zauzmu tranzitni pravac gasa i nametnu ostatku Evrope da kupuje gas proizveden iz uljnih škriljaca na teritoriji Ukrajine i drugih baltičkih država - rekao je Parović.   Konferencija je okupila zvanice iz Srbije, Francuske, Rusije, Nemačke,  Austrije i Italije. Bivši ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin pozdravio je skup i istakao da je ideja povezivanja Nemačke, Francuske i Rusije stara ideja koja danas dobija puni smisao. Johan Gudenus, potpredsednik Slobodarske partije Austrije je rekao da nakon 100 godina od Velikog rata evropski suverenisti odlučno stoje na strani mira nasuprot atlantskom potpirivanju sukoba na evropskom kontinentu. Dr Andrej Fajgelj je istakao da je saradnja Pariza, Berlina i Moskve test koji otkriva ko zaista želi ujedinjenu Evropu. Skupu su se obratili i Sanda Rašković – Ivić, novoizabrani predsednik Demokratske stranke Srbije, kao i Markus Fronmajer, predstavnik Alternative za Ogranizator konferencije, Fondacija Dostojanstvo, postala je poznata široj javnosti kada je prošle nedelje postavila spomenik Stefanu Nemanji u Banjaluci, prvi u Fondacija je na konferenciji predstavila i prvo srpsko izdanje knjige „Pariz – Berlin – Moskva“, čiji je autor Andri de Grosuvr takođe bio među učesnicima. Izvor: Pravda