Srbiji se pružaju mogućnosti sveobuhvatnog i potpunog obnavljanja rusko-srpskog partnerstva i saradnje. Piše: Anja Filimonova
Beograd se 16. oktobra punom parom priprema za proslavu slavnog jubileja koji ima poseban značaj za srpski i ruski narod – sedamdesetu godišnjicu oslobođenja Beograda od nacističkih okupatora. Od samog jutra kretanje po gradu je ograničeno, ali to je povezano sa radosnim događajem – prvi put posle skoro 30 godina održaće se vojna parada sa prolaskom vojne tehnike, a u paradi će učestvovati i akrobatska grupa visokog pilotiranja Striži iz Rusije. Uoči svoje posete Beogradu V. V. Putin je dao intervju srpskom izdanju
Politika u kome je pre svega izrazio “zahvalnost srpskim prijateljima zbog njihovog brižljivog odnosa prema čuvanju sećanja na pale sovjetske vojnike, koji su se zajedno sa borcima Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije borili protiv hitlerovih okupatora”, primetivši da je “u godinama Drugog svetskog rata na teritoriji bivše Jugoslavije poginulo, bilo ranjeno ili nestalo bez traga više od 31 hiljade vojnika i oficira Crvene armije.Oko 6.000 hiljada sovjetskih državljana borilo se u redovima NOVJ”. NJihov podvig je prema rečima ruskog predsednika “približio našu zajedničku pobedu nad nacizmom i zauvek će ostati u sećanju naroda kao primer hrabrosti i nesalomljive volje, bespogovornog služenja Otadžbini”. Danas je, prema rečima ruskog vođe, “teško oceniti značaj predstojećeg događaja. Pre 70 godina naši narodi su zajednički uništili zločinačku ideologiju čovekomržnje, koja je pretila uništenjem civilizacije”. “Verovanje u sopstvenu izuzetnost, pokušaji da se svim mogućim sredstvima dostignu sumnjivi geopolitički ciljevi prenebregavajući elemantarne norme prava i morala”, “dovode do strašnih posledica”.
Savremeni nacizam Reklo bi se da se ova definicija odnosi na Hitlerovu Nemačku, međutim, ona nedvosmisleno ukazuje i na pokušaje SAD i NATO da direktno pozajme ideologiju isključivosti i metoda njene praktične realizacije, što i posle 70 godina čini nacizam zlosutnom i smrtno opasnom pojavom. Opasan je pre svega za zemlje koje shvataju da u savremenim uslovima jedini uslov preživljavanja predstavlja napor za očuvanjem i jačanjem sopstvenog suvereniteta, na međunarodnom nivou – traženje saveznika sa kojima će saradnja predstavljati mogućnost efikasne zaštite bezbednosti svojih granica i uzajamno korisnog razvoja ekonomije svoje zemlje. Podsećamo da je 1999. godine 1.200 aviona NATO, naoružanih najsavremenijim napadačkim oružjem (uključujući i oružje zabranjeno nizom međunarodnih konvencija), napalo SR Jugoslaviju. Za vreme te ratne operacije ubijeno je više od 3.000 ljudi, od kojih su velika većina bili mirni stanovnici a ekonomiji države naneta je kolosalna šteta (prema najskromnijim procenama, ta šteta iznosi najmanje 100 milijardi dolara). U ovom trenutku na teritoriji Novorusije snagama ukrajinske armije i kaznenih jedinica ne sprovodi se nikakva antiteroristička operacija, već diverzantsko-teroristička operacija protiv sopstvenog naroda (kao zakonomeran rezultat toga došlo je do kategoričkog odbijanja Rusa i Ukrajinaca u Novorosiji da ostanu u okvirima države koja je reanimirala najčudovišnije metode obračuna sa mirnim stanovništvom). Glavni zaključak V.V. Putina je nedvosmislen: “Neophodno je učiniti sve da se ne dozvoli slična tragedija u budućnosti”, posebno uzimajući u obzir da “vakcina” od nacističkog virusa razrađena na suđenju u Ninbergu u nekim državama Evrope kao da gubi snagu dejstva. Očigledna činjenica je otvorena projava neonacizma koje je postalo već uobičajeno u Letoniji i drugim zemljama Pribaltika”. Ruski predsednik je jasno i čitko opisao situaciju u Ukrajini kao “protivustavni državni prevrat čija su pokretačka snaga bili nacionalisti i druge ekstremističke grupacije”. Danas je naša zajednička obaveza, istakao je on, “da se suprotstavljamo herojizaciji nacizma, čvrsto se protiveći pokušajima revizije rezultata Drugog svetskog rata, da se dosledno borimo sa svim oblicima i projavama rasizma, ksenofobije, agresivnog nacionalizma i šovinizma”. Poseban naglasak u intervjuu, po pitanju rusko-srpskih odnosa, šef ruske države je stavio na dva apsekta: “iskreno prijateljstvo naših naroda zasnovano na osećanjima uzajamnih simpatija i uvažavanja, na duhovnoj, bliskosti, bratstvu po oružju u godinama Drugog svetskog rata” i strateškom partnerstvu između Rusije i Srbije koje je u ovom trenutku životno važno”. Tokom dugogodišnje doslednosti i napora za razvoj bilateralnih odnosa, danas se rusko-srpski odnosi nalaze u stadijumu “uzdizanja”, a opšte raspoloženje nam dozvoljava da planiramo “sveobuhvatne veze u svim ključnim oblastima”.
Unikatna prilika V. V. Putin je izrazio zadovoljstvo zbog postupnog razvoja ekonomskih veza – trgovinska razmena po rezultatima prošle godine planira se da izađe na pokazatelj od dve milijarde dolara; obim ruskog kapitala uloženog u Srbiju prevazilazi tri milijarde dolara (kao očigledan primer naše uspešne sardnje služi kompanija Naftna industrija Srbije, koja se od gubitničkog preduzeća pretvorila u glavnog punioca srpskog državnog budžeta – istakao je ruski predsednik); realizacija projekta Južni tok, koja treba da donese Srbiji više od dve milijarde evra novih investicija, suštinski će ojačati energetsku bezbednost zemlje; pri učešću OAO Ruske železnice i naše kreditne podrške ostvaruju se projekti rekonstrukcije i modernizacije železničke infrastrukture Srbije; osvojene su perspektive ruskog tržišta srpskim preduzećima koji isporučuju kvalitetnu prehramabenu i industrijsku proizvodnju. Unikatna tradicija rusko-srpskog istinskog prijateljstva i uzajamne pomoći projavila se u složenoj situaciji za Srbiju u vreme poplava, kada su ruski spasioci, uključujući i spasioce iz rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, pružili pravovremenu, efikasnu i raznovrsnu pomoć u likvidiranju vanredne situacije. U okvirima dostavljene humanitarne pomoći, ukazao je V. V. Putin, nekoliko letova aviona Ministarstva za vanredne situacije RF je u Srbiju prebacilo više od 140 tona humanitarnog tereta. Da podsetimo da od zapadnih partnera besplatna pomoć Srbiji nije ni stigla – EU je za saniranje posledica navodnjavanja omogućila srpskom narodu kredit od 300 miliona evra.
Pročitajte još:Australijski premijer (ne)želi da se obračuna sa Putinom!
U sadašnjoj fazi poseta ruskog predsednika, prema njegovoj sopstevnoj definiciji, treba da pruži novi “ozbiljan impuls tradicionalno prijateljskim rusko-srpskim odnosima, koji iz godine u godinu rastu i jačaju”. Srbiji se pružaju unikatne mogućnosti sveobuhvatnog i potpunog obnavljanja rusko-srpskog partnerstva i saradnje, mogućnost bez uslovljavanja (i to je, podvlačimo, suštinska razlika u odnosu na poziciju Zapada) pristupanju sveopšte obnove posle razarajućih zapadnih sankcija, bombardovanja i svesnih napora da pretvore Srbiju u bespravni i nemoćni protektorat, ka razvoju svoje ekonomije. To je nešto što bi svaka zemlja koja teži zaštiti svog suvereniteta i nezavisnosti mogla samo poželeti. Međutim, glavni uslov za to je umeće da se razlikuju istinski prijatelji od onih koji se tako samo predstavljaju i koji su po neumoljivim istorijskim i geopolitičkim zakonima bili i ostali neprijatelji srpskog naroda. Izvor:
Fond strateške kulture