Predsednik Ruske Federacije Vladimir Vladimirovič Putin nije ni Arapin ni ruski oligarh da bi njegov državni avion imao enterijer optočen zlatom i dragim kamenjem, kako je to navedeno u većini naših medija ovih dana. Ne znam gde je nađen taj „podatak”, da li u zapadnim medijima ili je uzet iz ruskih opozicionih medija, ko je to video i potvrdio, da li nekome lajsna obojena u žuto izgleda kao zlatna ili bi žarko voleo da je to tako... Možda je neko od novinara kružio po predsedničkom avionu i detektorom za metale ispitivao prirodu materijala ugrađenih uleteće komandno mesto Vladimira Putina? Hoće li onda neko i sliku u zgradi „Politike” s okvirom žute boje proglasiti za sliku sa zlatnim okvirom? Jer – u našoj je zgradi i Komercijalna banka. Svašta je objavljeno u našim, a još više u stranim medijima povodom vojne parade u Beogradu i posete Vladimira Putina. Deo srpske opozicije zamera vlastima „umiljavanje i prilagođavanje” Rusiji, to jest Putinu. Tvrdi se da je datum vojne parade usklađen sa datumom dolaska Putina u Beograd. Hajde, i da je to istina, u čemu je problem? Da nisu možda svojevremeni dolasci DŽozefa Bajdena i Hilari Klinton u Beograd usklađivani sa slobodnim vremenom tadašnjih lidera Srbije? „Halo, Bela kućo, obaveštavamo vas da potpredsednik SAD neće moći biti primljen u Beogradu 15. maja jer naš predsednik ima tog dana koktel u hotelu ’Metropol’ povodom konferencije o razvoju lokalnih zajednica i filantropije.” Pa ko je primao državnu sekretarku SAD gospođu Klinton ispred Palate „Srbija” sa svim počastima koje se daju samo predsednicima država? Ili zašto je DŽozef Bajden imao u Beogradu državni tretman predsednika SAD? Ko se to tada umiljavao i prilagođavao Vašingtonu da bi sada imao bilo kakvo moralno pravo da prigovara vojnoj paradi i Putinu. Svi znamo ko. Beograđani su mogli da ruskog predsednika vide uživo sa razdaljine od dvadesetak metara, gospođu Klinton i gospodina Bajdena nisu mogli da vide ni kroz rupe od tavanskih crepova, samo i isključivo na televiziji. To je specijalna vrsta srpske dobrodošlice, nema majci kontakta sa narodom. Mislim na ove s omiljenog Zapada. Tako će nas voleti još više. Do potpunog umiljavanja. Dakle, vojna parada je protekla u savršenom redu, vojska je pokazala da uspešno dejstvuje u svim meteouslovima. Naravno, nismo pokazali sve što imamo, ali, ukupno gledano, sve je bilo sjajno.
Pročitajte još:PUTIN: Srbi se opiru pritiscima i zato ih poštujem!Prilika za potpuno obnavljanje rusko-srpskog partnerstvaČak su i generali bez šlemova izgledali dovoljno militantno da ne deluju previše preteći. Medijska pažnja sveta, pre svega sa prostora nekadašnje SFRJ, bila je, barem tog dana, usmerena na Beograd, a Srbija izgleda polako preuzima ulogu nekadašnje Jugoslavije. U pozitivnom smislu: ekonomija, saobraćaj, trgovina, politika, vojna industrija... A kakav je Vladimir Putin izbliza? Pre svega, zrači neviđenom harizmom. Za neke je ona hladna, za druge prijateljska. Gleda vas očima koje pažljivo i trenutno procenjuju sagovornika. Gleda vas analitički i izgleda kao da nikome odmah ne veruje sto odsto. Po svemu sudeći, njegovo poverenje mora dobro da se zasluži. Ima nešto i dečački i hladno preteće u očima. Inače je sasvim jednostavan u ponašanju, možda malo više uzdržan u odnosu na naše političare. I okruženje Vladimira Putina sasvim je jednostavno i prirodno, Putinov portparol Dmitrij Peskov pravi je profesionalac. Videlo se i da sekretarice za medije imaju veliko iskustvo u radu sa novinarima. One i dame iz protokola Putina bile su obučene sasvim jednostavno i bez visokih štikli od 20 centimetara. Ali je zato naš protokol bio kao sa modne revije. Bio sam prosto zadivljen... No, ako ignorišemo naše štikle od 20 centimetara, onda je Vladimir Putin u Beogradu poručio svetu da postoje samo tri moguće opcije budućnosti sveta: haos koji će se i dalje produbljivati, a time i nesigurnost i dezintegracija mnogih država, nastavak američkog imperijalnog ponašanja ili alternativno američko odustajanje od svoje „izuzetnosti”. Nastavak haosa nije neizbežan, ali nije neizbežan ni reakcionarni povratak međunarodnim paradigmama iz daleke ili bliže prošlosti. Da bi se to sve i prebrodilo, potrebni su volja i sredstva da se to i sprovede. Amerikanci sredstva imaju. Da li imaju i volju? Izvor: Politika
