Pravda

Kineske vlasti ne objavljuju zvanične podatke o svom nuklearnom arsenalu. Po ocenama većine vojnih stručnjaka, Kina trenutno ima oko 250 nuklearnih bojevih glava. MIP KNR je 2004. godine izjavio da KNR ima najmanji nuklearni arsenal od sve petorke zvaničnih nuklearnih država. Tada je to značilo da bojevih glava ima manje nego Velika Britanija, koja je u tom trenutku imala 225 punjenja. Smatralo se da Kina raspolaže s najviše 200 punjenja. Dakle, stalni rast arsenala je već u toku.

Mnogi stručnjaci skreću pažnju na to da proces razoružanja treba da nosi sveopšti karakter i da u njemu ne treba da učestvuju samo Rusija i SAD, već i druge nuklearne supersile, između ostalih i Kina. Ipak, Kina i dalje izbegava učestvovanje u ovakvim pregovorima. Pritom se Peking zvanično pridržava stava da je spreman da pregovara o ograničenju strateškog naoružanja tek nakon što SAD i Rusija zaista smanje svoje.

Pročitajte još:Rama za CNN: Moj brat nema veze sa dronom, idem u Beograd!

Jedan od vodećih ruskih stručnjaka za međunarodne odnose, akademik Aleksej Arbatov smatra da će to što Kina ne učestvuje u procesu razoružanja ozbiljno poljuljati režim neširenja nuklearnog oružja:

Ne možemo zajedno s SAD i drugim velikim silama da postignemo jačanje režima neširenja ako ne budemo išli putem smanjivanja nuklearnog oružja. To je izričito napisano u članu 6 Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (SNNO) po kojem nuklearne države – članice sporazuma preuzimaju obavezu da idu putem nuklearnog razoružanja u zamenu za obavezu nenuklearnih država da neće proizvoditi atomsko oružje. Pošto u toku mnogih godina nisu sve nuklearne države ispunile ovu obavezu, SNNO je počeo da puca po svim šavovima, što je za globalnu bezbednost vrlo zabrinjavajuće.

Očigledno je da krah režima neširenja može dovesti do krajnje negativnih posledica u okviru pojedinačno uzetih regiona i u globalnim razmerama. Ne možemo da se ne zamislimo nad tim kakve strašne posledice mogu očekivati ceo svet ukoliko nuklearno oružje dospe u ruke terorističkih organizacija. S ove tačke gledišta bi pridruživanje Kine dijalogu o nuklearnom razoružavanju nesumnjivo bilo korisno.

Međutim, stručnjaci se slažu u tome da bi sad za kinesko rukovodstvo bilo teško da donese „radikalnu odluku“. Kina je zabrinuta zbog nuklearnog potencijala Indije koja nije učesnica u SNNO. U sporazumu ne učestvuje ni sused koji stalno izaziva brigu Kine – Severna Koreja. Posedovanje nuklearnog oružja je za Kinu instrument koji omogućava sprečavanje vojne intervencije SAD u eventualnom sukobu oko Tajvana. Tako da je pre „nuklearnog restartovanja“ potrebno opšte restartovanje u odnosima između Pekinga i Vašingtona, tačnije, odricanje SAD od politike zadržavanja Kine. Po svemu sudeći, do toga je još daleko.