Pravda

Ovo saznaje „Blic“ iz diplomatskih izvora, kao i da će u izveštaju Evropske komisije o napretku, koji će biti predstavljen 8. oktobra u Briselu, biti objašnjeno da se Srbija još nije usaglasila sa politikom EU prema Rusiji i da je potrebno da načini dodatni progres. Baš zbog Rusije i ukrajinske krize otvaranje poglavlja 31 u pregovorima o pristupanju moglo bi da bude problem, navode sagovornici našeg lista. Kako kažu “Blicovi” izvori, Hanova izjava pred Evropskim parlamentom da će Beograd morati da preispita svoje stavove ukoliko želi da postane članica EU jesu tačni, ali ne važe “sada i odmah”, već se sugeriše da bi usklađivanje trebalo da bude “koherentnije”. Takođe, na Srbiju neće biti većih pritisaka dok se u potpunosti ne primeni Briselski sporazum s Prištinom. - Čuli smo izjavu Johanesa Hana da nema šanse za Srbiju da postane članica EU u narednih pet godina. To nije veliko iznenađenje, odluka je bila očekivana, ali ćemo svakako nastaviti sa reformama, nastaviti naš put ka EU i učiniti najbolje do početka 2019. kada će sve biti u rukama drugih - rekao je premijer Aleksandar Vučić na Beogradskom bezbednosnom forumu, istakavši da je politika Srbije put ka EU, ali i dobri odnosi sa Rusijom, i da se to neće menjati. Sagovornici “Blica” saglasni su u tome da trenutno niko ne očekuje da Srbija uvede sankcije Rusiji, a izjavu komesara Hana tumače kao najavu mogućeg tvrđeg stava. Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport kaže da se od svake zemlje kandidata očekuje da se sve više usklađuje sa stavovima EU. Na pitanje “Blica” da li zahtev da Srbija uvede sankcije Rusiji može u bliskoj budućnosti da postane uslov ili ultimatum, ili zakoči pregovore sa EU, Davenport je rekao da te termine ne bi koristio u ovom kontekstu, i da nije reč o tome.

Pročitajte još:Kome smeta Putin u Srbiji?Vojske Srbije i Mađarske na zajedničkoj vežbiKaradžić: Ja sam istinski prijatelj muslimana, očekujem oslobođanje!

Dušan Reljić, naučni istraživač na Nemačkom institutu za međunarodne odnose i bezbednost, smatra da je Hanova izjava politički pritisak na Beograd da “paze šta rade, da ne izazovu previše neraspoloženja u Briselu i ključnim centrima EU”. Upitan da li nove poruke iz EU mogu da se tumače i kao pritisak zbog najave dolaska ruskog predsednika Vladimira Putina i da li će Srbija zbog toga biti kažnjena, Reljić kaže da ne vidi koje sankcije Srbiji bi mogle da budu u interesu EU, sve dok Beograd normalizuje odnose s Prištinom. Potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda Ivan Vejvoda kaže za “Blic” da trenutno nema nikakvih ozbiljnijih signala ni iz Vašingtona ni iz Brisela da se od Srbije u srednjoročnom periodu zahteva uvođenje sankcija Rusiji. On smatra da signali poput Hanove izjave mogu da se razumeju kao pitanje za unutrašnju političku upotrebu u EU ili da neko želi da pokaže da je tvrđi u porukama od drugih. Briga i zbog „Utiska“ Kao minus u izveštaju EK, u delu koji se tiče slobode izražavanja, biće zabeleženo ukidanje emisije “Utisak nedelje” na TV B92, saznaje “Blic”. Na negativnu intonaciju uticaće i ukidanje političkih emisija na TV Studio B, kao i smena direktora te televizije Aleksandra Timofejeva. Šef delegacije EU u Srbiji Majkla Davenporta je na Tviteru napisao: “Već 4 god. sam u Srbiji i ne propuštam #utisak. Ovakve emisije su važan doprinos razmeni mišljenja u društvu. Kada će se vratiti na B92?”. Izvor: Blic