Pravda

Kada je Gadafi došao na vlast u državnom udaru (bez krvi) 1969, uz pomoć libijskih plemena, oslobodio je Libiju američkog i britanskog mešanja u unutrašnja pitanja. Ustvari kralj Idris je postavljen na vlast od strane zapadnjaka. Dolazeći na vlast Gadafi je nacionalizovao naftnu industriju i tražio je da Britanci i Amerikanci zatvore svoju vojnu bazu. Na primer, kralj Idris se dogovorio sa američkim kompanijama da plaćaju 10 centi za upotrebu nafte, što nije bilo gotovo ništa za libijski narod, koji je u to vreme bio među najsiromašnijima u Africi. Tokom svoje vladavine Gadafi je bez prestanka razvijao državu u domenu ekonomije, zdravstva i obrazovanja. Neki od primera njegove socijalne politike: besplatna voda i električna energija, besplatno zdravstvo i obrazovanje, u Libiji nije bilo velikih poreza ni PDV-a, stanovanje je bilo priznato kao univerzalno pravo jer je vlada svakom mladom bračnom paru davala kuću ili stan, poklanjajući im 50.000 dolara. Recimo, ako bi student studirao u inostranstvu država mu je plaćala 1.800 eura mesečno, a ako Libijac sa fakultetskom diplomom ne bi našao posao koji je odgovarajući njegovoj stručnoj spremi, vlada bi mu davala iznos mesečne plate dok ga ne bi našao. Bankarski krediti su bili bez kamate, a uvezene namirnice su bile subvencionisane za 50%, što je važilo za hranu, ali i vozila. Kao dobar rukovodilac, Gadafi nije ostavljao libijski dug budućim generacijama. Nasuprot tome, Libija je imala devizne rezerve veće od 500 milijardi dolara. Pored svega toga, Gadafi je sprečavao razvijanje integrističkog islamizma, i borio se protiv tajne imigracije Afrikanaca u Evropi. Cilj mu je bio da stvori jednu neku afričku uniju, koja bi imala svoj monetarni fond i valutu, kako bi oslobodio kontinent zapadnog kolonijalizma. U Libiji je više od 3 miliona Afrikanaca radilo bez vize (samo arapskim, muslimanskim i crnačkim zemljama nije bila potrebna viza), a ta masa afričkih radnika je mogla da nahrani više od 20 miliona svojih sunarodnika, uglavnom rodbinu kod kuće, u svojim zemljama. U Libiji su vladali bezbednost i socijalni mir. On je tokom svoje vladavine pokazao da nacija i narod mogu živeti slobodno od mondijalističkog ekonomskog sistema, silom nametnutog zapadnim narodima i tom delu sveta uopšte, kao i da svaki slobodan čovek može da se emancipuje od bankara i multinacionalnih kompanija, koje su natopljene krvlju naših prijatelja i naroda koji zaslužuju poštovanje, a od kojih su napravljeni robovi tog njihovog sistema. Muamer el Gadafi je ubijen 20. oktobra 2011. u svom rodnom gradu Sirtu.

Pročitajte još:PAŽNJA: U Donjecku pogođeno hemijsko postrojenje

Izvor:  Pravda, nspm.rs