Pravda

Međutim, u Novom Sadu tokom prošle godine zabeleženo je oko šest puta više razbojništava nego početkom devedesetih. Veliko povećanje u odnosu na pre više od 20 godina beleži i Kragujevac, u kojem se 2013. godine dogodilo pet puta više razbojništava, kao i Niš sa trostruko većim brojem ovih krivičnih dela. Kriminolog Zlatko Nikolić, viši naučni saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja kaže za „Politiku” da su za višestruko povećan broj razbojništava u Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu, u odnosu na period od pre više od 20 godina, odgovorni nadležni državni organi. „Neke od ovih uprava bile su dug vremenski period bez šefova. Pored toga imali smo i slabu efikasnost sudstva. Ispuštena je socijalna i politička kontrola. Napravljen je vakum u kojem je došlo do porasta kriminala”, ocenjuje Nikolić. Naš sagovornik navodi da je razbojništava generalno više zbog siromaštva. „To, međutim, ne znači da smo devedestih godina prošlog veka bili bogatiji, već da se ranije išlo više u krađe. Sada ne postoje „kočnice” i  počinioci ne prezaju od upotrebe sile i oružja da bi došli do plena”, ocenjuje Nikolić. U Beogradu je broj razbojništava od januara do septembra ove godine smanjen za 17,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Reč je o kontinuiranom padu broja razbojništava u glavnom gradu, što je posledica svakodnevnog rada policije i hapšenja organizovanih kriminalnih grupa razbojnika, kaže za „Politiku” Aleksandar Janković, šef Odseka za suzbijanje razbojništava u beogradskoj policiji.

Pročitajte još:(VIDEO) Dosadno vam je da gledate vremensku prognozu? Pogledajte šta propuštate!

„Organizovanih kriminalnih grupa razbojnika nema. Naša saznanja i podaci pokazuju da razbojništva većinom čine pojedinci i to uglavnom zavisnici od narkotika. NJihova meta su dnevni pazari najčešće u prodavnicama, trafikama, na ulici. Razbojništva vrše neplanski u zavisnosti od potreba za narkoticima. Iznosi koje opljačkaju su od 5.000, 10.000 i 15.000 dinara”, navodi Janković. On kaže da u ovoj godini nije zabeleženo razbojništvo transporta novca, kojih je ranije bilo. Janković podseća da je tročlana grupa razbojnika uhapšena pre dva meseca. Oni su opljačkali pet banaka, jednu prošle godine i četiri ove godine. Među razbojnicima, kaže Janković, uglavnom su počinioci starosti između 18 i 25 godina, a sve je više i maloletnika. Razbojništvo je jedno od najtežih krivičnih dela, jer podrazumeva pretnju i upotrebu sile, zbog čega počiniocu preti kazna od dve do 10 godina zatvora. Ukoliko je delo počinila grupa ili je tokom razbojništva žrtva teško povređena ili je reč o iznosu većem od 1,5 miliona dinara, predviđena je kazna od tri do 15 godina. Najmanje pet godina u zatvoru provešće članovi organizovane kriminalne grupe koji počine razbojništvo godina zatvora. Izvor: Politika (Danijela Vukosavljević)