Pravda

Internet prevare su u prethodnoj godini, samo u Velikoj Britaniji, oštetile ljude za skoro 850 miliona evra, a pretpostavlja se da je realna cifra daleko veća. Istraživanje je pokazalo da je polovina osoba koje su doživele neku sajber prevaru (krađa identiteta, hakovanje bankovnih računa…) priznalo da su podlegli sopstvenim iskušenjima. Ono je takođe pokazalo da 53 odsto populacije online zločine sada posmatra isto kao i bilo koje druge zločine u realnom svetu. Nažalost, istraživanje je otkrilo i da 54 odsto prevarenih ljudi želi da otkrije ko stoji iza svega, ali da je samo 14 odsto njih u tome i uspelo. Problem sa online prevarama je taj što veliki broj ljudi (njih čak 47 odsto) ne zna kako i kome da prijavi ceo slučaj. Mnoge zemlje sveta zbog toga sada odvajaju novac za borbu protiv sajber kriminala. Ovo su najčešće prevare na internetu: - Krađa informacija sa kreditnih ili debitnih kartica koje se koriste za klađenje i kupovinu putem interneta. - Kupovina proizvoda za koje se na kraju ispostavi da uopšte ne postoje, nisu tačni opisu koji se nalazio na određenom sajtu ili su ukradeni. - Eksploatisanje raznih sajtova koje se bave online prodajom od strane hakera, kako bi mogli da sprovedu prevaru. - Upoznavanje sa žrtvom putem društvenih mreža, ulazak u intimnu vezu i nakon određenog vremena prekid iste, da bi na kraju koristili emotivne razloga za iznudu novca. - Slanje kompjuterskih virusa i drugih programa koji su dizajnirani da nanesu štetu računaru osobe koja ih primi. - Hakovanje naloga na društvenim mrežama i mejla. - Plaćanje nepostojećih naknada za iznajmljivanje prostora koji ne postoji, nije za iznajmljivanje ili se iznajmljuje velikom broju različitih osoba koje o tome ništa ne znaju. - Onlajn kupovina karata za koncerte ili putovanja koje uopšte ne postoje i odnose se na nepostojeće kompanije.

Pročitajte još:KOELJOV PSIHOTEST: Odgovorite na samo 3 pitanja da vidite da li bolujete od demencije

Izvor: Telegraf.rs