Pravda

Merfi je prošle sedmice došao u zvaničnu posetu Srbiji i to samo dan pre dolaska Vladimira Putina u Beograd na obeležavanje 70 godina od oslobođenja srpske prestonice. Prema preovlađujućoj oceni, senator iz Konektikata birao je tajming da pokaže da je Amerika i dalje veoma zainteresovana za ovaj region i pored toga što na Balkanu jača ruski uticaj, a Putin dolazi na vojnu paradu u Beogradu. Međutim, Merfijeva izjava kao da više pokazuje nezainteresovanost SAD za Beograd čim je moguće da on i drugi političari i diplomate, pa čak i Barak Obama, prave neverovatne greške kada govore o Srbiji. Merfi kaže da je Putin verovao da će u Beogradu potpisati ugovor o izgradnji „Južnog toka”, ali da je, pošto do toga nije došlo, srpsku prestonicu napustio razočaran. Ono što senator ne zna ili je zaboravio jeste da je Beograd potpisao već dva sporazuma sa Moskvom o izgradnji pomenutog gasovoda. Osim toga, Putin je zbog boravka u Beogradu četiri sata kasnio na sastanak sa Angelom Merkel u Milanu, pa je malo verovatno da bi, tako razočaran, ostavio nemačku kancelarku da ga satima čeka. Međutim, to je tek poslednja izjava zbog koje bismo mogli da poverujemo da je Beograd sasvim ispao iz fokusa Vašingtona, pa saradnici i pisci govora američkih zvaničnika više ne proveravaju osnovne podatke o Srbiji pre nego što šefove puste pred novinare. Američki ambasador Majkl Kirbi je pred dolazak Putina postavio pitanje zašto u Srbiju dolazi samo ruski predsednik kada su u oslobođenju Beograda učestvovali i stanovnici drugih republika bivšeg SSSR-a. Kirbi je tada kazao da je Beograd oslobađala i Treća ukrajinska armija i da je zbog toga u Beograd možda trebalo pozvati predstavnike Ukrajine. NJegovo pitanje iznenadilo je istoričare, koji su pojasnili da nije postojala nikakva Treća ukrajinska armija. „Nije bilo ni prve, ni druge ni treće ukrajinske armije. Za vreme Drugog svetskog rata, Rusija je svoj front prema Nemcima nazivala po geografskim pojmovima, pa su tako, krajem proleća 1944, imali Lenjingradski, dva Pribaltička, Zapadni, Beloruski i četiri ukrajinska fronta”, objasnio je tada za „Politiku” vojni istoričar Mile Bjelajac. On je dodao da su 70 odsto armijskog sastava na Trećem ukrajinskom frontu činili Rusi, kao i da su Tolbuhin, Birjuzovi Ždanov bili Rusi. Tokom leta, ambasador je kazao da nikada od srpskih zvaničnika nije čuo da poštuju teritorijalni integritet Ukrajine sa Krimom. Kirbiju je promaklo da je premijer Aleksandar Vučić u više navrata izjavljivao upravo to: da Beograd poštuje integritet Ukrajine sa Krimom. Ambasada se kasnije izvinila i priznala grešku. Činjenica je, pisalo je u saopštenju američke ambasade, „da su i premijer Aleksandar Vučić i prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u svojim izjavama podržali teritorijalni integritet svih zemalja članica UN, potvrđujući posebno podršku Srbije teritorijalnom integritetu Ukrajine, uključujući Krim”.

Pročitajte još: DŽordž Soroš napao Rusiju i Putina!

Kirbijeve izjave mnogi ne vide kao greške, već kao vid pritiska na Beograd da Rusiji uvede sankcije zbog krize i rata u Ukrajini, što srpska vlada odbija da učini i pored toga što to od nje očekuje i Evropska unija, kojoj Srbija želi da se priključi. Brisel i Vašington smatraju da Srbija kao buduća članica treba da se pridruži evropskom kažnjavanju i izolaciji Moskve. Ruska aneksija Krima, posle referenduma na kojem se tamošnje stanovništvo izjasnilo za pripajanje Rusiji, naišla je na osudu SAD, iako je Amerika podržala otcepljenje Kosova od Srbije. Predsednik SAD Barak Obama u martu je u Briselu napravio kardinalnu grešku kada je, govoreći o tome da Krim i Kosovo ne mogu da se porede, kazao da se Kosovo odvojilo posle referenduma. Obama je tako izmislio referendum na Kosovu, a njegovi pomoćnici su ga čak pustili da pročita govor u kojem je istakao da je ovaj izraz narodne volje nije organizovan „mimo okvira međunarodnog prava” i da je „brižljivo pripreman u saradnji sa Ujedinjenim nacijama i susedima Kosova”.