Pravda

U poslednjoj socijalističkoj zemlji Bliskog istoka, koja je već pune četiri godine u građanskom ratu u kojem opoziciju pomažu mudžahedinske terorističke bande svih mogućih provenijencija... I sada turski predsednik Redžep Taip Erdogan izjavljuje da je prioritet politike Turske prema Siriji promena sirijskog režima. Erdogan je predao dokument turskom parlamentu kako bi njegova vlada dobila ovlašćenja za izvođenje vojnih operacija unutar Sirije, sve pod izgovorom borbe protiv terorizma i radi očuvanja nacionalne bezbednosti Turske. Ako predsednik jedne države javno kaže da je prioritet politike njegove zemlje rušenje režima u drugoj zemlji, onda je to grubo kršenje Povelje UN, krah međunarodnog prava i sumrak međunarodnih odnosa. Turska obezbeđuje snagama opozicije, ali i terorističkim bandama u Siriji sve vidove političke, vojne i logističke pomoći, omogućava obuku i prelazak terorista, koji su poreklom iz 83 zemlje sveta, iz Turske u Siriju. Preko turske teritorije ide ukradena sirijska nafta koju teroristi IDIL-a izvoze u svet preko turske luke DŽejhan. Za 25 dolara po barelu. Kako Ankara može to da objasni? Nikako. Kako objasniti predstavu za javnost sa zarobljavanjem osoblja turskog konzulata u Mosulu, što su uradili teroristi IDIL-a, sa njihovim brzim puštanjem? Odnosi turske vlade i stranke Pravde i bande iz IDIL-a? A zavera otkrivena u gradu Ain el Arab, jasni dokazi odnosa između Turske i IDIL-a? Zašto je Ankara prekršila rezolucije Saveta bezbednosti UN 1373, 2170 i 2178? Događaji u Siriji samo su deo terorističke i antiterorističke priče počev od 11. septembra 2001. godine. Pucnjava pred parlamentom Kanade, kanadski vojnici na ulicama Otave, vazdušne akcije SAD i saveznika protiv snaga IDIL-a u Siriji i Iraku, bombe koje svakodnevno prašte u Avganistanu i u Iraku, ali i na Filipinima i u južnom Tajlandu, sve to pokazuje, da kada je terorizam u pitanju, i posle 13 godina od napada na NJujork i Vašington svet nije postao bezbedniji. Odnosno, ciljevi koje je koalicija za borbu protiv terorizma sebi postavila ni iz daleka nisu ostvareni. Žarišta terorizma negde su samo prigušena, tinjaju, ali se i premeštaju sa kontinenta na kontinent. Moderni teroristi povezali su se ideološki i vojno, ideološki su iskoristili regionalne konflikte koji već duže postoje, Kašmir i Bliski istok, dok je treća dimenzija, zapravo, dugoročna strategija „islamizacije” etničkih sukoba, primer je Čečenija. U tom kontekstu, IDIL nije nelogična pojava, odnosno fenomen. IDIL nije ni država, ni teroristička organizacija, to je ideja. A protiv ideje nisu dovoljne ni rakete „tomahavk”, ni borbeni mlaznjaci, ni kopnene snage sa tenkovima, ni zatvor Gvantanamo. Protiv ideja se možete boriti samo idejama. Jer, ako uzmemo da je 21. vek doneo tri različita tipa terorista, kako objasniti da danas u 21. veku mladi Skandinavci prelaze u islam i bore se kao teroristi u redovima IDIL-a? Ne mladi iz Novog Pazara, već mladi iz Stokholma i Kopenhagena.

Pročitajte još: PRIZNAO: Vojna operacija u Iraku je bila greška

Imamo, dakle, „univerzalnog islamskog vojnika”, iskusnog borca koji je svoja iskustva stekao u džihadu u Avganistanu, Iraku, Bosni, Čečeniji. Imamo teroriste „domaće proizvodnje” – neko ko je dete migranata, osoba druge, ili treće generacije, neupadljivo odrasla na Zapadu, kasnije se radikalizuje i vrši terorističke napade. Ipak, najmanje se zna o trećoj vrsti terorista, takozvanim mučenicima, preobraćenicima, rođenim Evropljanima, koji su prilikom sklapanja braka prešli u islam, i koji su se zbog bilo kakvih kasnijih događaja i uticaja radikalizovali. Rođeni Nemci, Holanđani, Italijani i plavokosi Skandinavci ginuli su i ginu na strani džihadističkih terorista. Srba još nema u tom društvu, ali građana Srbije izgleda da ima. Kako se suprotstaviti takvim džihadistima? IDIL zagovara islamsku državu u kojoj nema razlike između države i religije, u kojoj je islamsko pravo jedino važeće pravo. Protiv te ideje Zapad se može boriti samo idejama koje su joj dorasle. No, Zapad još nije razvio „zapaljivu ideju” koja bi islamsku zajednicu u svetu ubedila da postoji neka alternativa, a možda čak i nešto bolje od ideje uspostavljanja islamske božje države. Političari i intelektualci Zapada tu „kontraideju” još nisu razvili, umesto toga predsednik Turske javno poziva na rušenje predsednika Sirije. Na početku 21. veka. Uz pomoć bombi, raketa i interneta.