Pravda

Prepodobna mati Paraskeva rođena je u Epivatu i, prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja. Roditelji su joj bili imućni i pobožni, a osim nje, imali su i sina Jevtimija, koji je kasnije postao poznati episkop maditski. Nakon smrti roditelja, devica Petka, željna podvizništva Hrista radi, otišla je u Carigrad, pa u jordansku pustinju, gde se podvizavala do starosti. Tada joj se javio anđeo Božiji i rekao joj da se vrati u otadžbinu. U Epivatu je proživela još dve godine u neprestanom postu i molitvi i onda je predala dušu Gospodu. Upokojila se u 11. veku i na njenom grobu počela su se dešavati razna čuda, najčešće isceljenja. NJene čudotvorne mošti prenesene su u Carigrad. Bugarski car Arsen je mošti svetiteljke 1238. godine prebacio u Trnovo u Bugarskoj, a padom tog područja pod Turke, sultan Selim je njene mošti odneo u Carigrad. Na molbu kneginje Milice, žene srpskog kneza Lazara, mošti svetiteljke prenesene su u Srbiju u Beograd i 125 godina bile su položene u kapeli na Kalemegdanskoj tvrđavi. Mošti Svete Petke sada su u Rumuniji u Jašiju, gradu koji se smatra velikim svetilištem i mestom hodočašća, ne samo za pravoslavne, već za sve koji veruju u njenu moć isceljenja. Na ikoni je Sveta mati Paraskeva predstavljena u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i mirtinom grančicom, simbolom mučeništva. Sveta Petka je u srpskom narodu veoma poštovana i važi za zaštitnicu žena. Veliki broj lekovitih izvora nosi ime Svete Petke, a jedan od njih, sa čudotvornom i lekovitom vodom nalazi se u Beogradu, na Kalemegdanskoj tvrđavi, mestu gde su njene mošti dugo počivale. Sveta Petka je zaštitnica i kapele na Kalemegdanu, gde se svake godine, posle liturgije u crkvi Ružici koja je u neposrednoj blizini, organizuje litija. Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da iscjeljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.

Pročitajte još:Koliko su opasni: Evo šta znači svaki E broj na deklaracijama proizvoda!

Izvor: Srna