Pravda

Svako peto dete između devet i šesnaest godina svakodnevno posećuje pornografske sajtove, pokazala je velika evropska studija “Rizici sigurnosti na internetu“ . Podaci koje je donelo ovo istraživanje sprovedeno u sklopu “EU kids onlajn“ na Londonskoj školi i te kako je poražavajuće, a kako tvrde naši stručnjaci kod nas je situacija još alarmantnija. Pored toga što su roditelji tinejdžera često elektronski nepismeni, pa ne umeju da kontrolišu decu na pravi način, mnogi od njih najveći deo dana provode na poslu, te ni fizički nisu u stanju da isprate odrastanje svoje dece. Psiholog Aleksandra Janković upozorava da je pornografija u današnje vreme “ušla na mala vrata u sve pore naših života“, te da je neophodno ovakve rezultate istraživana shvatiti vrlo ozbiljno. - Kod dece je ta vrsta sadržaja primamljiva između ostalog i zato što je zabranjena. Vrlo je važno da roditelji vode računa o tome kakve sadržaje konzumiraju deca. Šta deca rade na internetu mora biti podložno roditeljskoj kontroli – smatra Jankovićeva. Ona objašnjava da je to što će roditelji pratiti šta dete radi na internetu i time mu ugroziti neka prava daleko bezbolnije nego da dete odrasta u “nekom pogrešnom smeru”. - Roditelji ukoliko primete da dete prati takve sadržaje, moraju da razgovaraju sa njim, ma koliko to nekad bilo i neprijatno. Moraju da mu objasne o čemu se tu radi i zašto mu takav sadržaj u tom trenutku nije potreban. I obavezno moraju da mu ponude sadržaj u skladu sa njegovim godinama – napominje naša sagovornica. Kada govorimo o tome šta su najveći problemi kada je u pitanju zaštita dece na Internetu, Ivan Jelić, IT stručnjak i tehnički koordinator Centra za bezbednot interneta napominje da je to činjenica da “vi nikada ne znate ko je sa druge strane žice“. - Vi možete da tražite da se neko registruje, ali uvek postoji pitanje da li se registrovao pod pravim podacima, ili ne. Takođe, administratori sajtova mogli bi da na uvid traže neki dokument, ali to bi podrazumevalo da sajtovi imaju dogovor sa poveriocem za lične podatke, a opet bi se postavljalo pitanje čiji je dokument dete dalo na uvid – napominje Jelić. On objašnjava i da su u nekim zenljama sajtovi sa pornografskim sadržajem potpuno zabranjeni, ali smatra da to potpada pod cenzuru, a da ni jedan portal koji radi u skladu sa zakonom ne bi trebalo da bude cenzurisan. - Ovde je lek najviše u edukaciji, bilo da se ona obavlja u školama, ili u odnosu sa roditeljima – napominje naš sagovornik i dodaje da je moguće da roditelji blokiraju određene sajtove, ali da ni to ne donosi trajna rešenja, jer deca uvek mogu da se “prikače“ na Internet na drugim mestima. Što se tiče pornografije i neprimerenih sadržaja koji se emituju na televiziji, zakon je jasan, niko ko ima nacionalu frekvenciju ne sme da emituje bilo šta što negativno utiče na razvoj maloletnika. Savet RRA nema zakonska ovlašćenja da zabranjuje ili ukida emisije. Oni mogu samo da izreknu meru i da insistriraju da se emisija pomeri na neko drugo vreme.

Pročitajte još:Grad kršio odluku o cenama vrtića,od 1. januara 5000 dinara?

Izvor: Telegraf