Pravda

Najpre je promovisana knjiga "Govori Jovana Skerlića u Narodnoj skupštini 1912-1914" u izdanju Službenog Glasnika, a zatim je održana tribina "Vek bez Jovana Skerlića" na kojoj su govorili Igor Mandić i prof. dr Milo Lompar, a moderator je bila Maja Radonić. Priređivač knjige Skerlićevih govora Marinko M. Vučinić je istakao da se "gotovo ne pamte savremene parlamentarne debate, niti se njima pridaje dovoljna pažnja i značaj" i to je bio jedna od razloga da se publikuju Skerlićevi govori u parlamentu. "Na taj način", dodao je Vučinić, "podsetićemo našu političku javnost da parlamentarni govori mogu biti primer uzornog besedništva, političke hrabrosti, moralnosti i kompetentnosti koji danas toliko nedostaju našem parlamentarnom i političkom životu". Istoričar Čedomir Antić citirao je iz jednog Sekrlićevog govora da "sve se više pokazuje da naš politički život zapada u beznačelnost, u grupisanje interesa, prohteva, ambicija, i da se na štetu opštega i načelnoga ističe lično i beznačelno... U današnje vreme vidimo da su karakteri pali, da su ljudi oslabili... Nastalo je doba političkog licitiranja". Ove reči izgovorio je Skerlić maja 1912. u Skupštini Srbije, a kako je primetio Antić, zvuče veoma aktuelno i upozoravajuće. Na tribini koja je nazvana "O porukama i poukama koje nam je ostavio veliki književni kritičar, istoričar književnosti i neumorni javni delatnik", Antić je istakao da je "novo čitanje Skerlića kao političkog pisca i govornika posebno važno u naše vreme, jer više nije reč samo o državnoj i kulturnoj modernizaciji za koje je Skerlić važan, već je on "ukazivao na mnoge nedostatke našeg društva koji su danas utkani u temelje naše države". Skerlić je, kazao je Antić ukazivao "na demokratiju bez građana, republiku bez republikanaca, i odatle i njegova odlučnost da stoji na krajnjoj levici samostalnih radikala, jedne suštinski umerene, reformske političke stranke, nastale u krilu već prestarele svenarodne Narodne radikalne stranke".

Pročitajte još:Vladari iz senke dolaze u Beograd pogledajte ko su oni

Put ka oporavku, kako se vidi iz prekora koje je Skerlić upućivao sa skupštinske govornice svojim sunarodonicima, nije bio ni lak i brz, ali njegovi članci i govori su prožeti vizionarskim planovima. Na tribini je prof. dr Leon Koen govorio o potrebi prevrednovanja statusa Skerlića u našoj književnoj istoriji, posle negativnih političkih ocena koje je o njemu dale generacija avangardista i ideološki obojenih ocena iz doba titoizma. NJegovo javno delovanje deluje, istakao je Koen, je u znaku velikog i neumornog zalaganja za povratak etike u politiku. Prema mišljenju istoričara Miloša Kovića, danas bi Skerlić bio na strani građanske levice. On se zalagao za osnovna čovečanska prava, smatrao da su evropske demokrate na strani srpskog naroda i imao razumevanja za borbu malih naroda protiv kolonijalizma. "Bio je na prvom mestu pošten čovek, veliki intelektualac, spreman da menja svoj stav ako je video da nije dobar" istakao je Vladimir Dimitrijević. "Verovao je u jugoslovenstvo iako je bio svedok suprotnih ideja Ante Starčevića. "Bio je optimista, pun života i energije. Skerlić nam nedostaje kao veliki kulturni radnik, kao hrabra ličnost, kao čovek koji je spreman da se suprotstavi vladajućoj politici. Izražavao je osećanje prezira prema nezasluženo stečenom bogatstvu i branio je socijalnu pravdu što je danas aktuelnije nego ikada," zaključio je Dimitrijević. Uredniku pratećih programa ovogodišnjeg Sajma knjiga Draganu Hamoviću već sada se može odati prizanje da je izuzetno dobro osmislio tribinske i promotivne programe vodeći računa da se obeleže sve važnije godišnjice. Pored jubileja Skerlićeve smrti, to su još i dva veka od štampanja prvih knjiga Vuka Karadžića, zatim, 150 godina od rođenja komediografa Branislava Nušića, vek od početka Velikog rata, kao i 30 godina od štampanja "Hazarskog rečnika" Miodraga Pavića. Izvor: Tanjug