BEOGRAD - Proces pridruživanja EU i zalaganje za teritorijalni integritet Ukrajine vode ka odluci da se podrže sankcije protiv Rusije - kaže za “Blic” Karen Donfrid, predsednica nemačkog Maršalovog fonda.
Kako komentarišete odbijanje Beograda da uvede sankcije Rusiji? - Srbija nije jedina koja pokušava da izbalansira odnose između EU i Rusije. Mnoge članice EU takođe imaju duboke veze sa Rusijom, a odlučile su da uvedu sankcije. Pokazale su želju da učine sve što je u njihovoj moći, bez obzira na to koliko će ih to koštati, da bi zaštitile teritorijalni integritet Ukrajine. Deo pridruživanja EU je prihvatanje istih vrednosti. Spremnost premijera Srbije da javno kaže da podržava terotorijalni integritet Ukrajine i da Krim vidi kao deo Ukrajine ostavila je utisak na mene. Time je potvrdio isto što i EU kad je odlučila da uvede sankcije. To po meni vodi i ka odluci da se podrže sankcije protiv Rusije.
Da li mislite da bi EU mogla kazniti Srbiju zbog odbijanja? - Više je to pitanje želje EU i SAD da se Srbija pridruži njihovim sankcijama prema Rusiji, nego pitanje kazne. Ne znam da EU ima neki mehanizam za to. Za SAD je veoma važno što je pokazana snažna solidarnost prekoatlantskih saveznika i što se svih 28 država EU dogovorilo oko uvođenja sankcija.
Pročitajte još:Putin vraća srpsko blago!
Srbija zbog sankcija Rusiji dobija žuti karton od EU!
U Briselu kažu da neće biti proširenja narednih pet godina. Da li će ga uopšte biti? - Verujem da će EU nastaviti da se širi. EU i srpska vlada posvećeni su tom procesu i moguće je da će Srbija postati član EU 2020. Jedan od temeljnih principa za koje su se SAD zalagale u posthladnoratovskoj eri bila je izgradnja celovite, slobodne i mirne Evrope, a mehanizam za to je bilo proširenje EU i NATO. Izvor: Blic
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano 
