Pravda

Fiskalni savet napominje da je javni dug na kraju septembra iznosio je 22,6 milijardi evra, odnosno 68,2 odsto BDP-a i da je on povećan za 250 miliona evra, uglavnom zbog slabljenja evra u odnosu na dolar. U odnosu na početak godine dug države je veći za oko 2,0 milijardi evra i do kraja 2014. godine on će će, izvesno, premašiti 23 milijarde evra, navodi Fiskalni savet. U izveštaju se ističe da je u septembru ostvaren deficit opšte države od 14 milijardi dinara, koji je, kako se ocenjuje, rezultat privremenog povećanja javnih prihoda i gotovo u istoj meri, takođe privremenog, rasta javnih rashoda. Ostvareni deficit je nešto ispod mesečnog proseka u 2014. godini. Konsolidovani deficit države u 2014. godini će, najverovatnije, dostići iznos od oko 300 milijardi dinara, odnosno 7,6 odsto BDP-a i on uključuje i sve rashode države za preduzeća i banke u državnom vlasništvu, koji nisu obuhvaćeni rebalansom niti mesečnim izveštavanjem o izvršenju budžeta Ministarstva finansija, navodi Fiskalni savet. Prihodi opšte države su u septembru bili znatno veći nego u avgustu, a veći su, u manjoj meri, i u odnosu na iznos koji se mogao očekivati na osnovu godišnjeg budžetskog plana i uobičajene dinamike u prethodnim godinama, napominje Fiskalni savet. Povećanje je jednokratno i rezultat očekivanog privremenog povećanja akciza i vanrednog rasta donacija i kapitalnih prihoda, navedeno je u izvaeštaju. Septembarski prihodi od akciza bili su veći od uobičajenih, oko 23 milijarde dinara, kao posledica kalendarskog rasporeda uplata, navodi Fiskalni savet, ukazujući da su kapitalni prihodi i donacije u septembru porasli za gotovo 6,0 milijardi dinara. Veći rashodi konsolidovane države u septembru posledica su nadprosečno visokih izdataka za kamate, osetnog povećanja ostalih tekućih rashoda i rasta kapitalnih rashoda nakon veoma slabog izvršenja tokom avgusta. Visoki rashodi za kamate u septembru očekivani su imajući u vidu dinamiku dospeća kupona emitovanih evroobveznica, navedeno je u izveštaju. Višegodišnji rast izdvajanja države za otplatu kamata je direktna posledica povećanja javnog duga. Na mesečnom nivou, ovi izdaci su najveći tokom marta i septembra kada se isplaćuju kuponi obveznica koje je Republika Srbija emitovala na međunarodnom finansijskom tržištu. U septembru je za kamate plaćeno oko 14,5 milijardi dinara, što je za 6,0 milijardi više u odnosu na višemesečni prosek.

Pročitajte još:Srbija za gas dužna Rusiji čak 200 miliona!Evropska komisija istražuje korupciju u Euleksu

Ostali tekući rashodi privremeno su porasli u septembru zbog troškova za saniranje štete zbog poplava i u septembru su ostvareni u iznosu od oko 6,0 milijardi dinara, što je najveći iznos od početka godine. Povećanje je, međutim, privremeno budući da su sa ove budžetske pozicije isplaćena sredstva namenjena saniranju štete zbog poplava. Ova transakcija je gotovo jednaka pomenutom povećanju donacija i stoga ne utiče na veličinu ostvarenog deficita, ukazuje Fiskalni savet. Kapitalni rashodi su povećani na 9,0 milijardi dinara u septembru i za 4,0 milijardi veći su nego u avgustu. Rast kapitalnih rashoda je većim delom posledica izdataka za popunjavanje robnih rezervi (oko 3,0 milijardi dinara). Kada se isključi ta transakcija, kako bismo pratili izvršenje javnih investicija, zaključujemo da su one i dalje na nivou veoma niskog proseka, od 6,0 do 7,0 milijardi dinara mesečno, navodi Fiskalni savet, napominjući da za izvršenje budžetiranog iznosa prosečno mesečno bi to moralo biti oko 10 milijardi dinara. Izvor: Tanjug