Pravda

Učestala su upozorenja - naročito za poslednjih pet dana - da Ukrajina priprema „odlučnu ofanzivu“ na Donbas. Zato ima razloga da se realno ocene stanje i udarna moć ukrajinske armije u ovom trenutku. U proleće 2014. Oružane snage Ukrajine imale su 18 kompletnih brigada. Među njima su bile: dve tenkovske (1-va i 17-ta), osam mehanizovanih (24, 28, 30, 51, 72, 92, 93, 128-ma), četiri desantne (25, 79,80 i 95-ta), tri artiljerijske (11,26 i 55-ta) i jedna raketna. Plus još osam posebnih pukova: 80-ti padobranski, 15, 27 i 107-mi puk reaktivne artiljerije, 2, 3 i 8-mi pukovi za specijalne namene. Osim ovoga, Ukrajina je tada još imala posebne inženjerske bataljone i bataljone i čete veze. Prema brojnom stanju, a posebno po arsenalima teškog naoružanja u skladištima - ukrajinska kopnena armija je februara 2014. bila među pet najvećih u Evropi. Potom su počele borbe na jugoistoku zemlje koje su se za Kijev završile celim nizom teških poraza. Šokantan je za Ukrajince bio prvi „džep“ pored granice sa Rusijom. Usledile su uporne borbe za Saur-Mogilu, pa izgubljena bitka za Ilovajsk. Onda je došao „džep“ broj dva - kod Ždanovke. Malo je nedostajalo pa da pobegnu iz Mariupolja. Praktično je potpuno uništena ukrajinska ratna avijacija. Pretrpela je velike gubitke i u ljudstvu, i u, naročito u tehnici. Dakle, šta je ostalo od ukrajinske armije u ovom trenutku? Kijev je na bazi tenkovskih, pešadijskih i desantnih brigada - s obzirom na gubitke - formirao autonomne bataljonske taktičke grupe koje su sposobne da samostalno ratuju. Te grupe su zapravo klasični bataljoni pojačani izviđačkom četom i četom sa teškim naoružanjem (ako je bataljon pešadijski), ili sa dve čete pešadije (ako je bataljon tenkovski), plus artiljerijskom baterijom, vodom veze i logistikom. Ukrajinska mehanizovana brigada u suštini je - iako bi trebalo da ima 4.200 vojnika i oficira - bila sastavljena od dva bataljona sa ukupno 1.400 ljudi. Sada Oružane snage Ukrajine imaju najmanje osam a najviše devet bataljona formiranih na bazi mehanizovanih brigada. To su: dva bataljona formirana od 24-te i 30-te brigade, po jedan na bazi 72-te, 92-ge, 93-će i 128-me brigade. Neizvesna je sudbina 51-ve mehanizovane brigade. Ta brigada je posle letošnjeg totalnog poraza i masovnog dezerterstva bila ukazom Petra Porošenka rasformirana. Od nje je bila formirana nova - 14-ta mehanizovana brigada koja treba da bude osposobljena za borbe tokom novembra ili početkom decembra. Ovo znači da Kijev u teškim bataljonima ima 12.600 „bajoneta“, oko 130 tenkova, približno 350 drugih oklopnih vozila različitih tipova. Posle letošnjih gubitaka, Ukrajincima su, doduše, preostali trećerazredni tenkovi i ostalo. Ono što je nekako popravljeno i izvučeno iz „ratnih rezervi“. Ukrajinski Generalštab u rezervi ima kompletiranu 28-mu mehanizovanu brigadu koja je takođe bila razbijena u borbama. Na njenoj osnovi bi mogla da budu formirana najviše dve bataljonske taktičke grupe, koje bi bile „teške“ samo po nazivu. Uprkos aprilskom incidentu sa 25-om padobranskom brigadom, koju su brzopleto bili odlučili da rasformiraju, letnje borbe su pokazale da su se upravo padobranske jedinice Ukrajine najbolje pokazale. Zato su njima „zapušavali rupe“ na svim frontovima, a to se Kijevu ubrzo osvetilo. Primera radi, 79-ta padobranska brigada prestala je potpuno da postoji. Od onoga što je od nje preostalo - jedva su nekako skrpili jedan bataljon. Istina, dali su mu gordo ime „Feniks“. Na papiru je taj bataljon takođe padobranski, ali se suštinski malo čime razlikuje od ukrajinskih „teritorijalaca“. Trenutno ima ukupno 600 ljudi. Sa tri ostale ukrajinske desantne brigade stvari stoje jedva nešto malo bolje. Jer, ostaci dva bataljona 25-te brigade sve do danas su u okruženju između Dijakova i Petrovskog. Zbog svega, ukrajinski padobranci mogu za borbu trenutno „isturiti“ samo četiri lake bataljonske grupe. Po jednu iz svake brigade. Ovome treba dodati veoma laki bataljon „alpskih strelaca“ i faktički taktičku grupu veličine čete (do 300 ljudi) koja je preostala od 80-tog padobranskog puka. Kad se podvuče crta, dobije se: 4.500 vojnika i 160-170 oklopnih vozila. Većinu tih vozila čine stari oklopni transporteri koji su naoružani mitraljezima umesto automatskih topova od 30 mm. Ogromne gubitke u letošnjim borbama imale su ukrajinske tenkovske jedinice. Takve da ih nije bilo moguće sve do danas nadoknaditi. Ukrajinska prva tenkovska brigada pritom nove tenkove „Bulat“ uopšte još nije dobila. Najverovatnije neće ni dobiti. Zato trenutno dve ukrajinske tenkovske brigade na prvu borbenu liniju mogu izvesti samo dve bataljonske taktičke grupe. Još je u avgustu i septembru postalo jasno da se ti bataljoni ni u Kijevu ne smatraju pravim bataljonima, pa zato služe kao rezerva i za podršku pešadiji. O stanju stvari sve govori i to da bataljon prve brigade već razbijaju na čete, dok je 17-ta brigada već prethodno razbijena na vodove koji su razbacani po celom frontu. A kod Ukrajinaca vod podrazumeva - tri tenka. Sve u svemu, u formalno dvema bataljonskim taktičkim grupama Kijev trenutno ima oko hiljadu vojnika i oficira, 80-90 tenkova i oko 30 drugih oklopnih vozila. Sve je to, faktički, razbacano po drugim jedinicama ili se koristi kao pojačanje prilikom rešavanja pojedinih ofanzivnih ili odbrambenih zadataka. Inače, ustanici Novorosije su ukrajinske generale „odučili“ od ukopavanja tenkova na utvrđenim položajima. Nemoguće je tačno izračunati kakvom artiljerijom raspolažu Oružane snage Ukrajine. Izvesno je da trenutno u zoni „antiterorističke operacije“ imaju tri artiljerijske brigade i tri posebna puka višecevnih raketnih bacača. Plus još jedna raketna brigada dislocirana kod Kramatorska. Borbe vođene letos ostavile su ukrajinsku artiljeriju bez 60-65 odsto vojnika, pa se može sa sigurnošću pretpostaviti da je njeno brojno stanje trenutno ovo: 1.800 vojnika i oficira i približno 80-90 vučnih i samohodnih oruđa kalibra 152 mm. Ovome treba dodati artiljerijske baterije samih bataljonskih taktičkih grupa koje uglavnom čine haubice D-30 od 122 mm i protivtenkovski topovi MT-12 „Rapira“ od 100 mm. Prema normativima, bataljonske grupe imaju najmanje jednu, a najviše četiri sopstvene baterije, ali je malo verovatno da neka od njih ima više od jedna kompletne baterije po bataljonu. Iz ovoga se može izvući zaključak da Ukrajinci sada imaju 60-80 artiljerijskih oruđa kalibra do 150 mm. Plus približno još 90-94 vučenih minobacača i najmanje osam samohodnih minobacača „Tulipan“ kalibra 230 mm. Znači, zajedno: 230-340 oruđa i minobacača svih kalibara. Ukrajinska armija u ovom trenutku - kad se sve sabere - ima oko 20.000 vojnika, oko 220 tenkova, do 500 drugih oklopnih vozila i približno 300 artiljerijskih oruđa i minobacača. Ukrajina osim armije ima i Nacionalnu gardu, bataljone teritorijalne odbrane, bataljone stražarske službe pri Ministarstvu odbrane i bataljone Dobrovoljačkog korpusa desnog sektora. Ukrajinci su formirali 32 takozvana bataljona teritorijalne odbrane koji po pravilu broje 430 ljudi (60 oficira i po 370 vojnika i narednika). To su tri čete po 130 ljudi, plus komanda.

Pročitajte još:Mađari prete da će izaći iz Evropske unije!Zaharčenko: Ukoliko ne vratimo teritorije pregovorima vratićemo ih silom!

Kijev je planirao da ti bataljoni samo čuvaju važne objekte u pozadini, pa zato im nije ni bilo dato teško naoružanje. Ukrajinski Generalštab ima na raspolaganju i 16 bataljona lake pešadije koja je lakše naoružana nego padobranci. Posle svih gubitaka, veruje se da ih čini 6.400 vojnika i da raspolažu sa 20 minobacača, bez ikakvog teškog naoružanja. Ti bataljoni je trebalo da „sede“ u pozadini, ali je nedostatak pešadije prisilio kijevsku huntu da ih ubaci u borbe na prvim linijama fronta. Ukrajinska Nacionalna garda trenutno ima pet bataljona sa po 490 ljudi. Oni se po malo čemu razlikuju od bataljona teritorijalne odbrane, ali su bolje naoružani, posebno oklopnim vozilima. Nacionalna garda Ukrajine ima trenutno 2.450 vojnika i do 50 lakih oklopnih vozila. Bataljoni desnog sektora su potčinjeni i ukrajinskoj armiji i Ministarstvu unutrašnjih poslova. Trenutno su svi u zoni ratnih dejstava, a nose ove nazive: 1-vi Zakarpatski, 2-gi Lavovski, 3-ći Volinski, 4-ti Rovenski, 5-ti Ivano-Frankovski i 6-ti Ternopoljski. Bataljoni desnog sektora imaju 240-400 ljudi. Dakle, u njima je ukupno 1.500-2.000 ljudi pod oružjem. Po pravilu, lakim streljačkim. Svemu ovome treba pridodati i oko 900 pripadnika tri posebna puka (2-gi Kijevski, 3-ći Kirovogradski i 8-mi Hmeljnicki) za specijalne namene. Takođe bataljon „Berkut“ sa oko 400 ljudi, četu pomorske pešadije (oko 200) i četiri čete specijalaca koje deluju u sastavu ukrajinske Pogranične službe. Ovakvih „specijalaca“, Ukrajina trenutno ima do 2.000. Ovo znači da Kijev za ofanzivu na Donbas može imati na raspolaganju 38.250 vojnika i oficira, plus neki broj pripadnika pozadinskih struktura poput četa veze, štablija, pripadnika inženjerskih bataljona, mobilnih remontnih centara, medicinskih četa i sl. Ova armija ima na raspolaganju oko 220 tenkova, oko 600 lakih oklopnih vozila raznih tipova i do 350 artiljerijskih oruđa, minobacača i višecevnih raketnih bacača. Ovo je sve jer Ukrajina praktično nema strateške rezerve. Uprkos svemu, Ukrajina je ozbiljna vojna sila, ali joj je još daleko do 60.000 vojnika spremnih za borbu. Da napravim i istorijsku paralelu: na jugoistoku Ukrajine je sada proleće 1942. - Vermaht se sprema za odlučujuću ofanzivu, ali je sam daleko od Vermahta iz 1941. godine. Dakle: Ukrovermaht će napadati, ali ne više na svim frontovima... Izvor: Fakti.org