Pravda

Javnost, zdravstveni radnici, kao i drugi društveni faktori se bave gojaznim ljudima isključivo kroz prizmu njihovog izgleda. Psihološka stanja, kroz koja prolaze gojazne osobe, su potpuno zanemarena. Slavica Ivaniš je u svojoj knjizi upravo o tome pisala, i to iz ličnog ugla. Slavice, šta vas je navelo da napišete ovu knjigu: Prošla sam veoma dug, bolan i naporan put zahvaljujući kom sam došla do brojnih saznanja, vezano za svoju gojaznost. Na tom putu me je pratila doktorka Sofija Trivunac, uz čiju stručnu pomoć sam najpre osvestila sve potiskivane obrasce ponašanja i razmišljanja, a potom ih i promenila. Smatrala sam da bi ljudima, koji imaju problema sa suvišnim kilogramima, bilo zanimljivo i korisno da čitaju o tome. Knjiga je interaktivnog karaktera, što je takođe jedan novi i zanimljiv pristup? Slažem se. Gojazni ljude se stide da govore o svojim problemima. Najčešće ih maskiraju šalama i anegdotama, ali ja znam da većina pati zbog problema sa suvišnim kilogramima. Zahvaljujući interaktivnom karakteru knjige, oni mogu da se ogole, a da to niko ne vidi i ne čuje. Mogu da odgovore na stručna i pažljivo odabrana pitanja, i tako otkriju nešto o sebi. Kada se stvari osveste, onda mogu i da se promene. Knjiga navodi koliko na suze, toliko i na smeh, ali bi se reklo da je, u suštini, veoma optimistična? Naravno, u tome je njena vrednost. Ja jesam pisala o svojim problemima, ali još više o svojim pobedama. Opisala sam proces kroz koji sam prošla, proces koji ima svoj pozitivan i optimističan epilog. Šta je vaša poruka osobama koje imaju problema sa suvišnim kilogramima? Osnovna poruka je sledeća: vi niste samo, jedino i isključivo osoba sa suvišnim kilogramima. Vi ste mnogo više od toga! U knjizi postoji vežba koja se odnosi na otkrivanje i utvrđivanje identiteta. Ja sam je odradila, i pozvala čitaoce da i oni sami to učine. Svako od nas u sebi poseduje mnoštvo kvaliteta, ali su oni, kod gojaznih osoba, obično u senci. Svi prvo vide kako oni izgledaju, i najčešće se zadržavaju samo na tome. I gojaznim osobama je teško da sebe vide u drugačijem svetlu. Ja ih pozivam da upravo to učine! A šta biste poručili onima koji nisu gojazni, ali imaju u porodici ili medju prijateljima nekoga sa tim problemom? To je odlično pitanje! Poručila bih im da pokušaju da razumeju koji mehanizmi navode gojazne ljude da mnogo jedu. Potom, neka razmisle o svojim slabostima, kako bi uvideli da su matrice ponašanja iste, ali da se posledice razlikuju. Ako je neko agresivan, na primer, što je po pravilu posledica nesigurnosti i slabosti, to se na njemu ne vidi. Gojazne osobe su uvek na udaru kritike, jer ''nose sa sobom'' dokaz o tome kako i na koji način prevazilaze svoje probleme i slabosti.

Pročitajte još:Ovo su pobednici Sajma knjiga!

Izvor: Pravda