Pravda

Projekat je usredsređen na prioritetne sektore koji su identifikovani u dokumentu Procena potreba za oporavak, koji je u junu i julu sačinila Vlada Srbije, uz zajedničku podršku Evropske komisije, Programa UN za razvoj i Svetske banke. Projektom će se naročito finansirati ispumpavanje vode iz najvećeg srpskog rudnika, kopa Tamnava -Zapadno polje - koje je i dalje pod vodom i onesposobljeno da obezbedi dve trećine energenata neophodnih za termoelektranu Kolubara - i finansiraće se zamenski izvori električne energije. U sektoru poljoprivrede će pružiti direktnu pomoć poljoprivrednim proizvođačima u područjima pogođenim poplavama, kroz obezbeđivanje izvesnosti prihoda koja im je neophodna da bi investirali u proizvodnju. Projektom će se takođe pomoći bolja pripremljenost za slučaj novih nepogoda, kroz finansiranje ključne infrastrukture za zaštitu od poplava. "Ne možemo zimus porodice u Srbiji da prepustimo hladnoći. Stoga je obezbeđivanje pouzdanog snabdevanja električnom energijom prioritet", kaže direktor Svetske banke za jugoistočnu Evropu Elen Goldstin. Ona je dodala da pouzdano snabdevanje strujom i adekvatni poljoprivredni prinosi takođe predstavljaju ključne elemente za održavanje ekonosmke aktivnosti i povratak srpske privrede na put rasta nakon poplava. Vođa projekta Klaudija Vaskes, navodi da će u energetskom sektoru biti podržan uvoz električne energije (120 miliona evra) kako bi se poboljšalo snabdevanje strujom i izbegla neposredna energetska kriza, naročito tokom prve zimske grejne sezone posle poplava. Biće podržane i određene mere upravljanja opterećenjem mreže, uključujući jačanje distributivne mreže, obezbeđivanje merača za područja pogođena poplavama i mere energetske efikasnosti. U sektoru poljoprivrede, sa 53 miliona evra, biće podržan vladin tekući program podsticaja, kako bi se zaštitila sredstva za život poljoprivrednika pogođenih poplavama u 49 opština. Preostala sredstva biće iskorišćena za finansiranje hitnih popravki na infrastrukturi za zaštitu od poplava i za kontrolu odvodnjavanja, za jačanje tehničkih kapaciteta vladinih tela za bolju prevenciju i upravljanje poplavama. Sa ovim zajmom portfolio Svetske banke u Srbiji čini osam projekata u ukupnoj vrednosti od oko 1,1 milijardu američkih dolara. Oblasti u kojima se pruža podrška, uklučuju zaštitu životne sredine, zdravstvo, socijalnu zaštitu i zapošljavanje, lokalnu infrastrukturu, obrazovanje, konkurentnosti i razvoj finansijskog sektora. Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović je tim povodm kazao za RTS da Svetska banka pozdravlja najavljeni paket vladinih mera, za uštedu u budžetu, kao i da su Vladi Srbije predložene i dodatne mere, među kojima je jedna od osnovnih smanjenje subvencija. "Mislimo jeste da nedostaje nekih 200 do 300 miliona dodatnih ušteda. Na strani rashoda budžeta mora da se nađe prostora za dodatne uštede. Bitno da je da se sve to desi u 2015. godini, jer je ova praktično već prošla sa aspekta budžeta i izvršenja rashoda", kazao je on. Šestović je kazao da Srbija troši više od milijardu evra godišnje na subvencije javnim ili društvenim preduzećima i da tu sigurno postoji prostor za značajne uštede. "Recimo, ako se uštedi 10 odsto, to je 100 miliona, to je 0,3 odsto BDP-a", rekao je on.

Pročitajte još:Alkohol, kocka i droge sve više pogađaju mlade!Mali na Prodekspo u Atini

Kao drugu veliku stavku gde se može uštedeti, naveo je nabavke roba i usluga za koje je za prvih sedam meseci ove godine, potrošeno 2,5 milijarde evra na kupovinu raznih roba i usluga. "Vlada je prvobitno planirala nekih 25 do 30 miliona ušteda u toj oblasti, a mi mislimo da tu može mnogo više da se postigne". Šestović je ocenio da će smanjenje plata i penzija najverovatnije smanjiti privredne aktivnosti, "jer kada smanjite plate i penzije u javnom sektoru, a tu pričamo o 2,5 miliona ljudi koji zavise direktno od tih davanja, onda će oni da smanje svoju potrošnju". Kad oni smanje svoju potrošnju, smanjiće se obim proizvodnje domaće privrede. Teško je reći tačno koliko će se smanjiti BDP na osnovu tih mera, ali pretpostavljamo da će to povući pada privrede od 0,5 do jedan odsto, kazao je Šestović. Izvor: Tanjug