Mihalkov je naglasio da se ideja o filmu rodila pre 37 godina, a da je scenario napisan prema motivima „Sunčanice” i „Prokletih dana” ruskog pisca i nobelovca Ivana Bunjina. Na konkretnije pitanje da li je ovo film upozorenja, kojim je pokušao da objasni nešto u vezi sa Krimom, Mihalkov je pred 60 novinara iz Rusije, Srbije, Hrvatske, istakao: – A šta da vam objasnim? Krim je naš. Neki kažu da je film porudžbina Kremlja. Ne bih da se pravim pametan i kažem da sam predvideo šta će da se dogodi, ali u podnaslovu ovog filma stoje reči „kako nam se to dogodilo” – kako je moglo da dođe do toga da braća počnu da ubijaju jedan drugoga. Možda je to slovenska osobina da ne umemo da učimo na svojim greškama. Moramo da dođemo do dna, da bismo se zapitali ko smo, šta je smisao svega. Moj junak se vozi brodom, oseća vetar i romantiku života i iznova se pita zašto je tu gde je danas. Mihalkov ističe da se sigurno nešto osećalo u atmosferi i vazduhu, čim je počeo da razmišlja o ovoj temi. Podsetio je da je Rusija „preživela tragediju, ne samo jednu, revoluciju, i građanski rat”. – Rusija je zemlja teorije velikih brojeva. Kad vozite „be-em-ve”, ili „volvo”, možete normalno da skrećete i kočite. Ako vozite kamion sa tri prikolice, taj kamion ima menjač, ručnu, volan, gas i kočnicu, ali ako pokušate da skrenete u krivini, možete da ubijete nekog na autobuskoj stanici. Naravno da danas postoji opasnost. I tek posle raspada velike zemlja, posle šok terapije, mi smo počeli da shvatamo sebe kao jedinstvenu naciju. Postoji opasnost da će ponovo da krene takav talas koji će sve da razruši. To govorim u Srbiji koja je slične stvari osetila na svojoj koži. Rusija će raditi u interesu svojih zahteva i nacionalnih interesa, a u okviru tih interesa je i blagostanje Srbije – rekao je Mihalkov. Ako bi trebalo da kaže šta nam je činiti, ovaj reditelj ističe da ne postoji jedinstven recept ili pilula koju popijete da biste postali zdravi. – To je mukotrpan rad i odnosi se i na vaspitanje dece dok su mala. Ako u Rusiji učenici istog razreda proučavaju istoriju iz nekoliko udžbenika, sa takvim odnosom prema svojoj zemlji će i odrastati. Moj otac kaže: „Danas deca – sutra narod.” Neophodna je sistematičnost u građenju društva. U filmu junak kojeg igra Miloš Biković izgovara reči: „Sa svojih deset prstiju uništili smo zemlju. Video sam, ništa nisam preduzeo, mislio sam da će da prođe.” Za mene je već kasno, ja svoju pesmu već pevam, a ko čuje, čuće je – kaže reditelj. On je ispričao da je posle raspada u Sovjetskom Savezu najčešće ponovljena rečenica bila: „Neka bude šta god, samo da nije rata.” – Neka bude glad, hladnoća, samo ne rat. To je naš genetski strah jer u svesti imamo rat na svojoj teritoriji. Ne priznaju nas kao civilizaciju. Ne možemo da se oslanjamo na briselske ili pariske zakone, njihovi zakoni se ne uklapaju s našim. Ako ti zakone ne rade, teraju nas da prorade. Želeo sam da poručim – nemojte da dođete u situaciju da to osetite na svojoj koži. Pogledajte oko sebe, zar moramo na dno ljudskog postojanja da bismo shvatili da ipak možemo nešto da učinimo. Komentarišući i to što njegov film nisu pozvali na Venecijanski festival, bez ikakvog objašnjenja i odgovora, reditelj je rekao da nije ni ljut, ni uvređen, nego veselo iznenađen. – Najstrašnija cenzura je ona plašljiva i prećutna. Novinar „Jutarnjeg lista” pitao je da li bi reditelj došao, s ovim filmom, u Hrvatsku, koja deli vrednosti Evropske unije. Mihalkov je podsetio da u filmu igra Dubravko Horvat iz Hrvatske, i poželeo im sreću. – Kad je u pitanju ulazak u EU – divno, srećan vam put, samo da se ne razočarate. Nemam neprijateljski odnos prema Hrvatskoj, smatram da je sve to isti narod. Pozovite me, i doći ću.
Pročitajte još: Putin u Beogradu predstavlja rešenje krize u Ukrajini?Pošto je doveo na KiM pokretni bioskop, kao što je obećao, Mihalkovu se juče zahvalio i rektor Prištinskog univerziteta Srećko Milačić rekavši da retki ljudi, poput Mihalkova, razumeju kosovsku tragediju. – Muka nam je zajednička i razumemo se kad je najteže. U Beogradu su brojni Rusi ostavili trag u umetnosti. Ne možemo da uzvratimo istom merom, ali cenimo sve vaše napore – kaže Milačić. Na filmu debituje Viktorija Solovjeva, a pored nje u glavnoj ulozi je Martinš Kalita, rođen u Letoniji, koji je rekao da je za ulogu morao da se ugoji 20 kilograma za mesec i po dana. Glumu na ruskom jeziku Miloš Biković opisao je rečima: – To je kao da nosite srednjovekovni oklop na sebi, a treba da ste slobodni kao balerina. Od produkcije sam dobio nekoliko stotina strana o istorijskim događajima koji se obrađuju u filmu, čitao sam Bunjina, a i Mihalkov ima dar majeutike, te babičke veštine da stimuliše glumca da se zamisli nad onim što radi i dođe do odgovora. Ruska inteligencija koja je došla u Srbiju, bila je duhovna injekcija za srpski narod... Prvi asistent reditelja je Stanislav Popović, a montažer Svetolik Zajc. Izvor: Politika (M. Sretenović / A. K.) / Pravda
