Pravda

Predlozi za revidiranje ili ukidanje sankcija će biti u slučaju, ako situacija na istoku Ukrajine postane odgovarajuća, saopštili su u EU prema rezultatima zasedanja komiteta stalnih predstavnika zemalja EU 30. septembra. Pri tome su bili istaknuti «ohrabrujući momenti u razvoju političkog procesa i ispunjavanju nekih odredaba Minskog protokola».

S tim savetovanjem ambasadora su povezivali optimistička očekivanja: sankcije će ublažiti ili čak ukinuti, jer je na istoku Ukrajine počeo mirovni proces. O tome je govorio, naprimer, ambasador EU u Vašingtonu. Međutim, antiruski stav niza evropskih lidera, podgrejan iza okeana, pobedio je na savetovanju u Briselu, smatra zamenik direktora Instituta međunarodnih istraživanja MGIMO Viktor Mizin.

Takva antiruska linija je dosta jaka, ona se ogleda u tom stavu, koji zauzima kancelar SRN Angela Merkel, koja je ranije uvek bila povlašćenim sagovornikom Rusije, a čak i transformatorom ruskog stava u EU.

Upravo je Merkel predodredila briselsku odluku, kada je u ponedeljak izjavila da ne vidi nikakve razloge za ukidanje sankcija protiv Rusije.

Pročitajte još: Proslavljeno pola godine postojanja DNR, ovacije „oslobodiocima aerodroma”

Borci za sankcioni režim, izgleda, prestali su da adekvatno razumeju realnost: Rusija je ispoljila izuzetnu uzdržanost, učinila sve, što od nje zavisi. Predsednik Putin, iniciravši pregovore među zaraćenim stranama, doprineo je obustavi bornih akcija na jugo-istoku Ukrajine. Međutim, izgleda, lideri EU se nalaze pod jakim pritiskom SAD, te ne razumeju kako da se izvuku iz ćorsokaka, koji su sami stvorili. Ne sme se da se povuče, ali je i nastavljanje sankcija nelogično i skupo. Takav stav odgovara Vašingtonu, smatra profesor fakulteta politikologije Moskovskog Državnog Univerziteta Andrej Manojlo.

Vašington vodi dvostruku igru. EU je za SAD ništa manje opasan protivnik nego Rusija. U ekonomskom smislu, pre svega, jer je krupni konkurent. SAD, koristeći ukrajinsku krizu, žele da pogode dva svoja konkurenta. Rusiju, čiji se položaj naglo povećavao poslednjih godina, jer Rusija ima veoma jaku spoljnu politiku. I prema EU, SAD, s jedne strane, pokušavaju da uvuku ujedinjenu Evropu svojim projektima, s druge strane, one koriste svaku mogućnost da bi potkopale njenu ekonomsku snagu.

«Evropski Guliver» se zapetljao u mreži nametnutih mu sankcija. Ako on u naredno vreme ne bude mogao da je raskine – izgubiće u najmanju ruku, ekonomsku ravnotežu. Rusija sve aktivnije se oslanja na sopstvene snage i na saradnju sa Istokom i Latinskom Amerikom. Što se tiče maksimalne štete – Evropa će dobiti političku nestabilnost i nerede. Kako je pokazala Ukraina, u SAD-ama su dobro naučili da pripremaju naci-fašiste za državne udare u drugim zemljama.