Pravda

"Od 2008.godine do danas postoji preko 19.500 slučaja prevara preko fiktivnih firmi koje su naručivale robu i usluge od savesnih poslovnih partnera i tu robu najčešće nisu platili", rekao je on na konferenciji "Kako smanjiti malverzacije i zaštiti investitore i poverioce". Ukupan iznos te štete se, prema njegovim rečima procenjuje na 255 miliona evra, a pojedinačna šteta je blizu 13.100 evra. "Nažalolst, zakonodavni okvir u Srbiji je takav da u slučaju kada neko zatvori firmu vi možete ili da ga tužite za prevaru ili imate mogućnost da prijavite policiji", naveo je on i dodao da to nije dalo rezultat. Upravo iz tih razloga, kako je precizirao, samo u 2,8 odsto slučajeva neko ko je izgubio novac ili pružao uslugu za koju mu nije plaćeno može da nadoknadi svoju štetu. "Srbija je po tom rezultatu na dnu evropske lestvice", naveo je Rajić. Na konferenciji je navedeno da su loši finansijski izveštaji jedan od ključnih razloga za malverzacije u poslovanju firmi, a da je stanje u tom segmentu dodatno pogoršano Zakonom o računovodstvu koji je usvojen juna protekle godine. Predstavnik Savez računovođa i revizora Srbije Blagoje Novićević izjavio je da je Zakon o računovodstvu vreoma loš jer finansijski izveštaji o poslovanju kompanija nisu ni približno precizni kako to zahtevaju mejdunarodni standardi.

Pročitajte još:Ombudsman osuđuje protest građana protiv izgradnje centra za azilanteOvako će izgledati zakon koji zabranjuje građanima Srbije da budu dobrovoljci

On je ukazao da na osnovu tako nepreciznih izveštaja banke treba da odluče kome će dati kredit i ocene rizik povraćaja tih sredstava. "Država ovde najviše gubi, a ona to i ne vidi. Sa lošim zakonima, lako je praviti finansijske izveštaje, jer se ne zna koliko je poreza naplaćeno, a na bazi loših finansijskih izveštaja oni prave te makroekonomske agregate i država ocenjuje efikasnost ekonomske politike", naveo je on. On je dodao da zbog toga nije ni slučajno što se u Srbiju strani ulagači dovode preko autoriteta države. "Naše finansijsko izveštavanje nije tog kvaliteta da privuče investitore", rekao je on. Predstavnik Nemačke privredne komore u Srbiji Milan Vučković izjavio je da se od 2000.godine 118 stranih kompanija žalilo na netačnost finansijskih izveštaja kupljenih firmi, kao i da su ti investitori morali da ulože dosta sredstava da saniraju tu neplaniranu štetu. "U tom smislu lažno si bili prikazani stanje imovine, knjigovodstvena vrednost imovine, potraživanja od kupaca i klijenta, dugovi prema dobavljačima su bili realno mnoog veći od prikazanih", rekao je on. Strane kompanije u Srbiji, obično, naručuju dve revizije poslovanja, dok je, kako je objasnio, u susednim zemljama dovoljna jedna revizija. "Trošak jedne takve revizije košta između 20.000 i 50.000 evra, a u Srbiji to znači da kompanije mora da izdvoje između 40.000 i 100.000 evra jer oni ne veruju bilansima naših preduzeća, posebno ne onima u većinskom državnom vlasništvu", naveo je Vučković. Izvor: Tanjug