Pravda

On je u Slavjansk došao sa malim odredom patriota koje su bile naoružane samo streljačkim vatrenim oružjem, a otišao je iz njena na čelu dugačke kolone sa tehnikom koju je preoteo od ukrajinske vojske. Tako je postao simbol borbe veće od borbe naroda jugoistoka protiv kijevske hunte. Zato je nekima postao isuviše opasan na čelu vojske Novorosije koja je počinjala da se formira... Evo njegovog viđenja trenutne situacije i nekih prognoza. Igore Ivanoviču, samo u septembru na jugoistoku se desilo nekoliko bitnih događaja i već možemo da ocenjujemo njihove posledice. Šta vi mislite o mirovnom sporazumu potpisanom 19. septembra u Minsku? - Smatram da će se potpisani sporazum veoma negativno odraziti na sudbinu naroda Novorosije, na sudbinu ruskog naroda u Ukrajini. Ako taj sporazum bude potpuno realizovan, a naročito, ako bude realizovan po planovima ukrajinske strane - to će biti katastrofa. Uprkos prvobitnoj saglasnosti sa tačkama Memoranduma, koje su 7. decembra predviđale održavanje izbora na našoj teritoriji, nedavno su vlade LNR i DNR raspisale izbore sa nezavisnim datumom, koje će ovim teritorijama omogućiti da izaberu samostalne vlade. Koji je vaš stav u vezi sa tim izborima? - Smatram da je to velika greška, a moguće je da je to i namerna sabotaža usmerena na maksimalno rasparčavanje pobunjenog naroda i teritorije pred licem neprijatelja koji jača. O kakvim izborima može da se govori kada se ratne aktivnosti odvijaju gotovo non-stop? Mi govorimo o primirju, međutim ono postoji de jure, primirje de fakto ne postoji. U toku je rat, pozicioni rat, neprekidno granatiranje... U zaleđu vojske, veoma uzanom zaleđu, održavanje bilo kakvih slobodnih izbora biće samo fikcija. U tom slučaju, koja je vaša pozicija u vezi inicijative da se održi Vojni savet, da se na taj način pokuša da se ujedine teritorije - pod vođstvom vojnih komandanata koji realno deluju u interesu naroda? - Imam kontrapitanje - ko je inicijator i organizator tog vojnog saveta? To je inicijativa Alekseja Mozgovoja... Aleksej Mozgovoj - to je na teritoriji Novorosije praktično jedini krupni komandir u kojeg imam bezrezervno poverenje. Sada ne govorim o nivou bataljona ili četa - tamo, svakako, ima još dosta normalnih komandanata, koje ja lično poznajem i poštujem. Mozgovoj - to je čovek sa kojim sam tesno sarađivao dok je on bio u Lisičansku a ja u Slavjansku. To je čovek, koji je disciplinovan, stalno usmeren na izvršenje svog vojničkog duga, nema iza sebe neke prljave ili sumnjive poslove. Ako se Aleksej poduhvati da sazove Vojni savet, ja sam 100% siguran da će to biti pozitivan događaj koji je neophodan u ovom trenutku. Svi ratni komandanti Novorosije treba da se okupe kako bi definisali svoju poziciju. Neprijateljske pretnje i dalje postoje i činjenica da je otpor još uvek rascepkan, da nije koordinisan - to je velika pretnja. Kako god se završio Vojni savet - u svakom slučaju neće biti beskoristan. U nastaloj situaciji, svakako je neophodno da počne nešto da se radi. Nažalost, ja nemam mogućnosti da se vratim na teritoriju Novorosije, jer mene neće niko tamo da pusti. Nisu me zato odande sklanjali, da me ponovo vrate u istoj ulozi. Zato, nažalost, moram da razočaram one, koji očekuju da će doći Strelkov i zavesti red... Na planiranom Vojnom savetu, u idealu, trebalo bi da se dogodi ujedinjavanje raštrkanih snaga otpora u ujedinjenu vojsku Novorosije. Da li tamo može da bude ponuđen i neki prototip vertikalne vlasti u Novorosiji - kao protivteža postojećem nejasnom rukovodstvu koje je od naroda preuzelo inicijativu izgradnje republike? Neophodno je da se nekako upravlja tim teritorijama... Šta je u ovom trenutku ispravno? - Teoretski, u uslovima rata, naročito u tako malom zaleđu, ni o kakvoj civilnoj vlasti ne može da se govori. Civilna vlast treba da bude dopuna vojnoj - to je aksiom veštine ratovanja. Recimo, i u nemačkoj i u ruskoj vojsci, za vreme Drugog svetskog rata, zona kontrole, gde su delovale isključivo vojne vlasti, prostirala se 200 km iza linije fronta, a svi ostali organi njoj su potčinjavali. Danas zaleđe vojske Novorosije iznosi maksimum 100-150 km, a u nekim mestima samo 15-20km... O kakvoj civilnoj upravi uopšte može da se govori u istom tom Donjecku, koji je svakodnevno izložen granatiranju? Pa, i od Luganska do linije fronta u mestu Sčastje - nema puno... Kakvi u takvim uslovima mogu da budu izbori, kakva demokratija? To je fikcija. Fikcija, koju stvaraju politički tehnolozi po narudžbini određenih ljudi... Oni stvaraju lepu sliku, fikciju - ono što su navikli da stvaraju umesto realnih dela. Kako bi se napravila dekoracija mirnog života i da ljudi, koje su oni smestili u obe republike, dobiju legitimitet - Zaharčenko, Plotnicki i drugi. Zato moraju da se održe izbori, kako bi mogli da kažu da ih je narod izabrao... U svakom pogledu, trebalo bi ne samo ukinuti ove izbore, već i formirati jedinstvene organe upravljanja Novorosije na čelu sa odgovornim ljudima, sa pretežno vojnim upravljanjem. To će omogućiti da se maksimalno uspostavi vojno snabdevanje, i da se umire bande koje se nikome ne potčinjavaju, koje lutaju uz granice republika i ne ratuju... Recite nam nešto o samom pojmu Novorosija. Bez obzira na očigledan pokušaj da se pusti niz vodu ovo državno uređenje u nastanku, ima još čestitih ljudi i patriota, koji mogu da nastave procese ujedinjavanja zemalja jugoistoka Ukrajine u novom svojstvu. Da li možete još jednom da definišite zašto je važna Novorosija i za rusko društvo, i za onaj narod koji ne razume, na čijim zemljama on živi - DNR, LNR, Ukrajina? - Sa ideološkog stanovišta - o tome sam više puta govorio još u Slavjansku - Novorosija je danas odbrambeni bedem Rusije. Donjeck, Lugansk, čitav Donbas, čitava Novorosija sve do Odese - to je deo Rusije, onaj deo, koji su joj na silu oteli kriminalci i izdajice 1991. godine. Nedopustivo je govoriti o Novorosiji kao o nečemu, što je odvojeno od Rusije, a kamoli kao o ukrajinskoj teritoriji. Danas se svi mi, boreći se za Novorusiju, borimo za Rusiju. Rat je u stvari objavljen Rusiji. Taj rat bi počeo čak i da nije počeo u Donbasu. Počeo bi na nekom drugom mestu - počeo bi na Krimu, negde drugde. Rusija je, braneći svoje nacionalne interese, izazvala takvu reakciju takozvane međunarodne zajednice da je povlačenje prosto nemoguće. Žalosno je što buna u Novorosiji nije bila podržana, kao što je bio podržan Krim. Za mene lično, to je velika tragedija, zato što sam, dolazeći sa svojim odredom u Slavjansk, računao na nešto sasvim drugo. Nikako nisam računao na masovna razaranja, na tako sraman rezultat, koji danas pokušavaju da potvrde potpisivanjem sporazuma u Minsku. I danas postoje konkretni ljudi i uticajne snage, koji čak ni ovaj rezultat ne smatraju definitivnim, i teže da unište Novorosiju. Međutim, znam da danas dosta ljudi ne prihvata takve težnje, i uvereni su da takav rezultat nije definitivan... Prevela za Fakte Marija Petrova

Pročitajte još:Ustaški pir nad srpskom decom

Izvor: Fakti