Pravda

Devenport je, na konferenciji za novinare povodom objavljivanja Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, podsetio da su u okviru dijaloga uloženi zajednički napori radi ostvarenja cilja koji je Evropski savet definisao kao "sveobuhvatnu normalizaciju". "Postoje očekivanja da dođe do pune primene Sporazuma od 19. aprila prošle godine", rekao je ambasador EU. Istakavši da je u okvoru implementacije bilo "veoma pozitivnih koraka", kao što je održavanje lokalnih izbora, integracija policije, postizanje sporazuma o energetici i integrisanom upravljanju prelazima, slobodi kretanja, Devenport je napomenuo da nije bilo odluke o nekim temama, na primer o pravosuđu. "Želimo da vidimo novi zamah u političkom dijalogu što pre", dodao je on, podsetivši da je poslednja runda dijaloga na visokom nivou održana 31. marta.

Pročitajte još:U ovim logorima Tačijeva OVK je klala i ubijala Srbe!

Devenport je naveo i da je skrining za Poglavlje 35 završen u januaru i da je sledeći korak priprema izveštaja EK o skriningu. "Trebalo bi da imamo sve moguće dokaze o implementaciji Briselskog sporazuma", rekao je on. Na pitanje novinara ko je odgovoran za sadašnje stanje u medijima, Devenport je odgovorio da je država dužna da obezbedi uslove za neometan rad medija, ali da i sami novinari moraju da imaju standarde koje poštuju i da, u tom smislu, sami regulišu svoju profesiju. Stanje medija u svim zemljama regiona je, prema njegovim rečima, posledica veoma komplikovanih različitih faktora, a to što u Srbiji postoji Medijska strategija jeste veoma bitan element, ali to nije sve. U Srbiji se, kako je podsetio, mnogo se govorilo o problemu curenja informacija iz raznih izvora, na primer iz tužilaštva. "To je problem u administraciji, ali i problem unutar novinarske profesije", istakao je on. Devenport je naglasio i da bi organi vlasti u Srbiji trebalo da preduzmu konkretne mere protiv svih onih koji su kršili slobodu izražavanja i "hakovali" sajtove, posebno u vreme majskih poplava. Cilj Medijske strategije je sloboda izražavanja i zaštita novinara, i to je veliki izazov i za samu Srbiju, rekao je on. "Svi moraju da igraju svoju ulogu ako zaista želimo da vidimo poboljšanje situacije", zaključio je ambasador EU. Devenport je istakao i da će usklađivanje spoljne i bezbednosne politike Srbije sa politikom EU biti, takođe, važan prioritet i da to usklađivanje mora biti "progresivno". Upitan šta znači "progresivno usklađivanje", on je objasnio da to znači da "ne može sve da bude tek na kraju", već da proces usklađivanja mora da se odvija sve vreme tokom pristupnih pregovora. Najavivši da će u petak u Briselu biti održan bilateralni skrining za poglavlje 31, na kojem će učestvovati i prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, on je primetio da će to biti prilika za Vladu Srbije da predstavi svoje stavove. Na pitanje da li EU očekuje od Srbije da jasnije odredi svoj stav prema Rusiji, Devenport je rekao da "svi razumeju da Srbija ima pravo da razvija odnose sa Rusijom", da ima svoje interese i da u tome nije izuzetak jer i članice EU imaju svoje specifične odnose s Moskvom. On je napomenuo da je Beograd dosta jasno naveo da podržava teritorijalni integritet Ukrajine što, kako je primetio, nije u skladu sa pozicijom Rusije, a jeste u skladu sa stavom EU. EU je uvela sankcije Moskvi zbog "neprihvatljive" politike prema Ukrajini i želi da je u tome podrže i zemlje kandidati za članstvo, uz progresivno usklađivanje svoje spoljne i bezbednosne politike, rekao je Devenport. Još jedna oblast koja će, prema njegovim rečima, biti u žiži pažnje EU jeste oblast fundamentalnih prava, reforma pravosuđa, efikasna borba protiv korupcije i diskriminacije. On je ocenio da je mirno održavanje Parade ponosa prošlog meseca u Beogradu "veliki pomak" i da je time upućena veoma pozitivna poruka da je Vlada Srbije spremna da štiti fundametalna prava manjina, ali je upozorio da Srbiju očekuje još izazova i posla. Izvor: Tanjug