Pravda

"Suočavamo se sa jednim od najvećih izazova od osnivanja OEBS", ocenio je Dačić u govoru na seminaru "OEBS - Lakmus-test bezbednosne zajednice u razvoju", istakavši da kriza u Ukrajini predstavlja veliki izazov za evropsku bezbednost, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Umesto duha saradnje, sada preovlađuje nepoverenje, konstatovao je Dačić, ali je i podsetio da to nije prvi veliki izazov za evropsku bezbednost od kraja hladnog rata. "S druge strane, perspektiva uspešnog rešavanja ove krize potencijalno može da sadašnje bezbednosno okruženje transformiše u međusobno korisnu bezbednosnu zajednicu kojoj odavno težimo", ukazao je on. Dačić je pozdravio inicijativu predsedavajućeg OEBS-om, predsednika Švajcarske Didijea Burkhaltera da se procesu Helsinki +40 ubrizga nova energija u narednom periodu i predlog da se formira panel istaknutih ličnosti u cilju procene aktuelnog stanja i izrade preporuka u tom smislu. "Od danas do Ministarskog saveta u Bazelu, spremni smo da blisko sarađujemo sa Švajcarskom u izradi takvih predloga, kao i da ih formulišemo na način koji bi bio prihvatljiv svim državama učesnicama", poručio je srpski šef diplomatije. Da bi OEBS i dalje bio relevantan, ukazao je, bitno je da se dalje osnaže njegovi kapaciteti i mehanizmi za aktivni odgovor na konflikte, počev od ranog upozorenja do postkonfliktne rehabilitacije i pomirenja. "Imajući u vidu iskustva na Zapadnom Balkanu, želim da istaknem da se konkretna i održiva rešenja mogu postići isključivo putem konstruktivnog političkog delovanja i dijaloga", rekao je i naglasio da Srbija podržava obnovljene i sistematičnije napore OEBS na planu jačanja njegovih kapaciteta posredovanja. Dačić je ukazao i da na krizu u Ukrajini treba gledati u smislu predupređivanja ponavljanja takvih situacija na prostoru OEBS u budućnosti. Da bi se to postiglo, ocenio je, države učesnice bi trebalo da rade na ponovnom učvršćivanju konsenzusa o evropskoj bezbednosti, pre svega tako što će potvrditi osnovne norme, principe i obaveze OEBS, kao i njihovo "puno sprovođenje u dobroj veri". U svetlu najnovijih događanja u Ukrajini, on je izrazio očekivanje da će Protokol iz Minska i Minski memorandum o sprovođenju prekida vatre označiti početak sveobuhvatnog mirovnog procesa, koji će ne samo osigurati bezbednost na terenu, već i omogućiti uslove za inkluzivne političke procese u Ukrajini. "Specijalna posmatračka misija u Ukrajini treba da odigra ključnu ulogu u tom smislu", istakao je Dačić. Prema njegovim rečima, ukrajinska kriza je "neprijatno podsećanje" na hitnost preduzimanja zajedničke akcije i pristupa koji se zasniva na dijalogu, uz ispitivanje oblasti od zajedničkog interesa radi stvaranja okruženja pogodnog za obnovu poverenja među državama članicama. "Smatramo da proces Helsinki +40 i dalje pruža adekvatan okvir za rešavanje ovih pitanja", rekao je Dačić izrazivši nadu da će iduće godine u Beogradu, kada će biti obeležena 40-godišnjica ove organizacije, biti ostvaren suštinski napredak u okviru tog procesa. "To je u skladu sa našim ciljem o transformisanju Srbije u dugotrajnog pozitivnog doprinosioca evropskoj bezbednosti", zaključio je Dačić i izrazio očekivanje da će se Beograd, kao i Helsinki, ponovo pojaviti u pozitivnom svetlu u istorijskom kontekstu OEBS.

Pročitajte još:NUNS izražava duboku zabrinutost zbog Vučićeve reakcijeKremlj: Moguć susret Putina i Porošenka u Italiji

Izvor: Tanjug