Pravda

Odmrzavanje životinjske i biljne materije, uzrokovano globalnim zagrevanjem, moglo bi omogućiti povratak 'novih' mikroorganizama u biosferu tj. doneti zaboravljene zarazne bolesti na koje više nismo imuni. Sever Kanade stanište je karibua od pamtiveka. Krda ovih životinja žive u hladnim prostranstvima, a ledene ploče na tlu koriste kako bi očistile krzno od prljavštine i parazita, piše "New Scientist". Hiljade generacija karibua ostavilo je svoj trag u ledu koji se tokom godina topio, ponovno formirao i zaleđivao biološku ostavštinu životinja iz porodice jelena. Polarni led čuva smrznutu dlaku, izmet i ostatke karibua koji tvore svojevrsnu biološku istoriju ovih papkara. Ekipa naučnika, predvođena Erikom Delvartom, obavila je bušenje na jednom takvom 'nalazištu' kako bi došli do uzoraka starih više od 700 godina. Iz zaleđenog izmeta karibua izdvojili su biljni virus koji se nakon sedam vekova mirovanja ubrzo počeo razmnožavati u stabljici duvana koju je bez problema inficirao. 'Ovo otkriće potvrđuje da su ostaci virusa odlične vremenske kapsule u kojima je sačuvan osnovni genetski materijal. Velika je veravatnoća da su mnogi paistorijski virusi još uvek zarazni po biljke, životinje i ljude', kaže Jean- Michel Claverie sa Aix-Marseille medicinskog univerziteta u Francuskoj. Osim još jedne štetne posledice globalnog zagrevavanja, upozorava Claverie kako bi ovo otkriće moglo zakomplikovati eksploataciju rude i nafte u tim predelima: 'Moramo biti oprezni pre nego počnemo bušiti i kopati u arktičkom području'. Naime, mnogi mikroorganizmi zarobljeni u ledu odavno su nestali s površine pa je naše telo s vremenom izgubilo otpornost prema njima. No, u borbi s ovim virusima, od najveće pomoći mogli bi nam biti drugi virusi. Današnji virusi imaju prednost od nekoliko vekova pa i milenijuma ispred zaleđene 'braće', vreme u kojem su evoluirali i stekli mnoge prednosti nad 'zastarelim' virusima. Takva je prednost ključna u bespoštednoj borbi za život na mikroskopskom nivou. 'Teoretski rizik postoji, ali stari virusi mogu ponovno uspeti samo ako budu imali značajnu prednost nad brojnim, usavršenim virusima koje imamo danas', objašnjava Delvart. Najstariji virus kojeg su naučnici uspeli animirati star je 30.000 godina. Više od 60 posto genetskog materijala u tom virusu ne podudara se s ničim poznatim na Zemlji. 'Iako se 700 godina, koliko je star virus iz izmeta karibua, ne čini previše u poređenju sa 30.000 godina, ne zaboravite da su u to vreme harale bolesti koje smo u međuvremenu obrisali ili naprosto zaboravili na njih'. Bolesti poput boginja i goveđe kuge. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da promena klime donosi zdravstvene rizike zbog širenja tropskih bolesti, potencijalnih masovnih migracija, nestašice hrane i mnoštvo drugih posledica. Toj, sve dužoj listi sad možemo dodati još jednu stavku - opasnost od bolesti koje smo zaboravili, ali koje bi se mogle vratiti nakon veka provedenih u tami i ledu.

Pročitajte još:(VIDEO, FOTO) OTKRIVENA TAJNA STARA 67 GODINA: NLO iz Rozvela je bio tajna Hitlerova letelica!

Izvor: Jutarnji hr.