Pravda

Žan Omer Mari Gabrijel Mone rođen je 9. novembra 1888. godine u francuskom gradu Konjaku. Školovanje je završio sa 16, nakon čega ga je otac – shvatvši da mu je sin neverovatno nadaren za međuljudske odnose i podoban za karijeru u međunarodnom poslovanju – poslao u London da predstavlja porodičnu firmu za proizvodnju konjaka. Vojska ga je odbila 1914. godine, zbog zdravstvenih razloga, iako je bio dobrovoljac koji je hteo da se bori u Prvom svetskom ratu. Kako bi svoju zemlju služio na neki drugi način, kontaktirao je vladu u Parizu i predložio način kako da se unapredi koordinacija provijantom tokom trajanja sukoba; ovo je prihvaćeno i ondašnji predsednik Francuske Republike ga je imenovao za posrednika između njegove zemlje i ostatka Antante. Pošto se pokazao kao izvrstan profesionalac tokom konflikta, u svojoj 31. godini imenovan je za zamenika generalnog sekretara Društva naroda 1919. Četiri godine kasnije vratio se u rodni Konjak, nakon očeve smrti, i preokrenuo poslovanje kompanije u propadanju. Narednih godina ga je ogromno iskustvo i znanje koje je akumulirao uključilo u reorganizaciju državnih finansija nekoliko istočnoevropskih zemalja poput Poljske i Rumunije, a bio je i savetnik kineske nacionalističke vlade, te pomagao u reorganizaciji tamošnje železničke mreže i otvaranju banke u San Francisku. Na samom početku Drugog svetskog rata, Mone se ponovo stavio u službu svoje otadžbine i postao predsednik Franko-britanskog koordinacionog komiteta sa ciljem usklađivanja napora da se proizvodni kapaciteti dve zemlje spoje. Ubedio je i britanske i francuske lidere da je najbolje rešenje da se stvori puna politička unija dve zemlje u borbi protiv nacizma, ali je plan u zadnjem trenutku propao. Nakon propasti Francuske pod točkovima nemačkih divizija, Mone je svoje usluge ponudio britanskoj vladi koja ga je poslala u Sjedinjene Države da nadgleda kupovinu ratnih zaliha. Ubrzo je postao Ruzveltov čovek od poverenja, ubedivši šefa Bele kuće da proširi proizvodne kapacitete američke vojne industrije čak i pre nego što je Vašington odlučio da uđe u globalni konflikt. 1943. godine Mone postaje član Francuskog odbora za nacionalno oslobođenje, de fakto francuske vlade u egzilu, stacionirane u Alžiru. Tu i tada je prvi put postao eksplicitan što se tiče njegove vizije ujedinjene Evrope koja će obezbediti trajni mir na Starom kontinentu. Tokom jednog sastanka odbora 5. avgusta iste godine, izgovorio je sledeće reči: “Neće biti mira u Evropi, ako se države budu obnovile na bazi nacionalnog suvereniteta… Zemlje Evrope su isuviše male da bi mogle da garantuju svojim narodima neophodni prosperitet i društveni razvoj. Evropske se države moraju uvezati u federaciju“. Naredne je godine preuzeo na sebe dužnost osmišljavanja plana oživljavanja francuske ekonomije i obnove zemlje nakon rata, sa idejom da se Nemačkoj oduzmu Rur i Sar i stave pod francusku kontrolu. Samo je deo ovog plana implementiran. Dok se situacija u svetu zaoštravala, kao i odnosi između Pariza i Bona, Mone je shvatio da se evropska rekonstrukcija i integracija ne odvijaju onom brzinom koju je on želeo, niti načinom za koji je on mislio da je ispravan. Zato je odlučio da je vreme da počne ozbiljno da deluje i da je kucnuo čas da se načine stvarni koraci ka evropskom jedinstvu, pa je okupio tim koji je počeo da crta konture onoga što će postati Evropska zajednica. 9. maja 1950. godine, Robert Šuman, francuski ministar spoljnih poslova, objavio je takozvanu Šumanovu deklaraciju u ime vlade svoje zemlje. U realnosti, nije bila njegova nego Moneova. Mone je bio osoba koja ju je osmislila i napisala, sa ciljem da se celokupna nemačko-francuska proizvodnja uglja stavi pod nadležnost jednog jedinstvenog nadnacionalnog organa. Ideja je bila da ako se proizvodnja ovog resursa deli između dve najmoćnije kontinentalne države, novi rat neće biti moguć. Sa ovim su se složile i vlade Nemačke, Italije, Holandije, Belgije i Luksemburga, pa je deklaracija postala osnova za formiranje Evropske zajednice za ugalj i čelik, koja je prethodnica Evropske ekonomske zajednice i konačno Evropske unije. Nakon propasti njegove inicijative da se oformi Evropska odbrambena zajednica, Mone je osnovao Akcioni komitet za Sjedinjene Države Evrope, čiji je cilj bio da oživi duh evropskih integracija i koji je ubrzo postao glavni dinamo i glavna pokretačka snaga ovih procesa, te doveo do zajedničkog tržišta, evropskog monetarnog sistema, Evropskog saveta i opštih izbora sa Evropski parlament. Tako je Žan Mone, uprkos tome što je formalne studije okončao u svojoj 16. godini, postao međunarodni poslovni čovek, finansijer, diplomata i državnik. I idejni tvorac i siva eminencija najgrandioznijeg projekta u istoriji Evrope, jedinog projekta koji garantuje da se sutra nećemo potpuno poubijati oko jednog ili dva metra zemljišta. Nikada nije izabran od strane naroda da radi ono što je radio, ali je one koji jesu silinom logike svojih argumenata uspeo da ubedi u ispravnost ideja koje je zastupao.

Pročitajte još:Harald Jeger – čovek koji je srušio Berlinski zid!

Izvor: Telegraf