Pravda

Lideri zemalja dvadesetorice sastaće se u neformalnoj atmosferi, kako bi razmotrili tekuću situaciju u svetskoj ekonomiji, postojeće rizike, opasnosti i mogućnosti njihovog prevladavanja. Velika dvadesetorica, bez obzira na konsultativni karakter njenih odluka, vrlo je uticajna na međunarodnoj sceni. Na udeo zemalja članica ove organizacije u koju ulazi i Rusija, ukupno otpada više od 80% svetskog nacionalnog bruto proizvoda. Ipak čak neviđeni stepen uticaja na procese planetarnih razmera, po svemu sudeći, ne doprinose efikasnosti u traženju stretegije izlaska iz sistematski krize na prelomu jednopolarne epohe.

Eksperti podvlače da će se australijski samit odvijati u kontekstu snažne geopolitičke i ekonomske nestabilnosti. Da počnemo od toga da je prošle godine izbio oružani konflikt na jugoistoku Ukrajine i Evropa se prvi put za niz godina našla mal te ne na prvoj liniji građanskog rata. Kao drugo, 2014. Godine nastavljen je pravi rat u Irkau i Siriji (u toku kojeg se pojavila samoproglašena Islamska država Iraka i Levanta), nisu prestali neredi u Libiji, zabeležena je eskalacija napetosti u arapsko-izraelskim odnosima.

Međutim, u Evropi, bez obzira na optimizam političara, nastavlja se stagnacija: galvne lokomotive razvoja Starog sveta – ekonomije Nemačke i Italije – na osnovu prvog kvartala 2014. Godine ponovo su pokazale pad. Malo bolja je situacija u Francuskoj. Ovaj i drugi faktori doveli su do naglog pada cena nafte: cena barela marke Brent je pala do 80 dolara, što je jedan od najgorih pokazatelja od 2009. godine.

Pročitajte još:(VIDEO) Pogledajte prvi Šešeljev govor po dolasku u Beograd!

Nesumnjivo, međunarodna zajednica treba da izradi mapu puta za izlazak iz ove situacije koja možda i donosi nekome kratkoročne političke koristi, ali u dugoročnoj perspektivi preti katastrofalnim posledicama za sve bez izuzetka. Jedno od pitanja je reforma Međunarodnog monetarnog fonda, nasleđa posleratnog Breton-vudskog sistema, koji je do danas već prestao da ispunjava svoje osnovne zadatke. Odluke MMF su ispolitizovane i potčinjavaju se u prvom redu političkoj eliti SAD. Upravo zato Vašington na sve načine blokira odavno sazrele reforme, kaže predsednik Konsaltning kompanije Neokon Mihail Hazin.

Dve hiljade devete godine pojavila se ideja da treba stvoriti analog federalnog rezervnog sistema SAD, ne nacionalni, već svetski. Ova ideja se nazivala Centralna banka Centralnih banaka. Ona je široko razmatrana u okviru G-8 i G-20. I već je bila doneta odkuka da će ova Centralna banka Centralnih banaka biti formirana na osnovu MMF. Faktički realizacija ove ideje stabilizovala bi međunarodni bankarski sistem. Ali to bi dovelo do toga da SAD ostanu bez monopola na emisiju svetske valute. Na kraju su SAD stavile MMF i svetsku banku pod svoju kontrolu. I ako su ih ranije koristile zato da se ojača ekspanzija dolara, danas oni koriste MMF kako bi osigurali stabilnost sopstvenih finansija, uprkos svetskom finansijskom sistemu.

Očigledno je da izlazak iz krize može da bude nađen samo uzimajući u obzir potrebe svih fakotra, a ne jedne konkretne države. U tom slučaju perspektive formiranja novog razvoja čovečanstva bez kriza očigledno će postati manje maglovite.