Pravda

Vučić je na 10. privrednoj konferenciji Rajfajzen banke rekao da očekuje otpor u javnim preduzećima jer su u pitanju, kako je rekao, dugogodišnje navike koje je teško menjati. "Da li sam sto posto siguran da ćemo uspeti sa javnim preduzećima? Nisam. Zato ću da se borim što više budem mogao, jače i žešće da to uradimo", rekao je Vučić. On je naveo da su prosečne plate u javnim preduzećioma najveće u Srbiji, oko 70.000, 80.000 dinara, dok su prosečne plate u privatnom sektoru oko 39.000 dinara što je, kako je naveo, ogromna razlika koju država ne može da podnese, upitavši se "kako reći čelnicima sindikata u javnim preduzećima da će biti sproverdene prave reforme". Podsetio je na procene MMf da će u 2016. privredni rast biti 1,5 odsto BDP, a u 2017. dva odsto, ali i da srpska vlada procenjuje da bi to moglo biti i više, te ponovio da su zahtevi MMf korisni za Srbiju, a da ćemo mi to pokušati da ispunimo. MMf takođe, naveo je, procenjuje da u 2017. godini Srbija može da zaustavi rast javnog duga u odnosu na BDP, što bi, kako je rekao, bio prvi put posle mnogo godina da javni dug krene na održivu putanju. Sa MMf i Svetskom bankom radi se na unapređenju rasta privatnog sektora, bez čega, kako je rekao, reforme i ne vrede, navodeći da će država subvencijama pokušati da postigne konačno rešenje za Železaru Smederevo i fAP. "Time završavamo", rekao je premijer i dodao da očekuje da bi obe peći u Železari mogle da budu upaljene u maju ili najkasnije početkom juna iduće godine. Prodaja Železare značila bi da se sa sadašnjih 330.000 tona čelika proizvodnja povećava na 2,2 miliona tona čelika, što bi bila rekordna proizvodnja, dodao je Vučić.

Pročitajte još:Glazjev: Evroazijska Unija je motivisana privrednim razvojem

On je rekao i da bi pokretanje obe peći u punom kapacitetu doprinelo rastu BDP od 1,2 do 1,4 odsto. fAP će, kako očekuje, preuzeti kompanija SISU, a to bi se takođe ozbiljno moglo videti na povećanju BDP, naveo je Vučić i dodao da vlada radi na rešavanju problema petrohemijskog kompleksam gde je na MSK država do sada izgubila 20 miliona evra, na Azotari 32 miliona evra i na Petrohemiji 120 miliona evra. Zbog loših plasmana i nenaplativih kredita, kako je rekao, mnoge domaće banke su uništene, jer su se krediti delili po političkoj liniji, a kao garancija su davani jalovina ili lične menice, nekad i ništa. Podsetio je i da je do sada iskorišćeno 96 odsto subvencionisanih kredita, da je subvenicije dobilo 22.000 preduzeća, a od te sume 63,5 odsto povukla su mikro i mala preduzeća. Izvor: Tanjug