Pravda

Nakon što smo se sa beogradskog aerodroma dovezli u hotel, posetili smospomenik Nikolaju Drugom i suze sz nam grunule na oči. NJegovi tvorci zaslužuju najveću pohvalu i oni će je sigurno mnogo puta čuti.  Piše: Leonid Rešetnjikov

Kada su velike stvari u pitanju, uvek postoje ljudi koje mnogi ne primećuju i čija je uloga potcenjena. Želim da kažem da je veoma važno ono što je uradio Fond istorijske perspektive na čelu sa Natalijom Naročnickom i Jelenom Bondarevom. One su odigrale važnu ulogu u čitavom projektu postavljanja spomenika imperatoru Nikolaju Drugom. Bez njiha ničega ne bi bilo, hvala im. Inače, ljudima koji su živeli krajem 19. i početkom 20. veka mi sudimo, gledamo na njihov život i ocenjujemo ih polazeći od naših osećanja i intelektualnih mogućnosti, a oni su bili potpuno drugi ljudi. Sasvim drugi. Ovo je važno imati na umu naročito kad govorimo o Nikolaju Drugom. Ja sam 20 godina proveo sa duhovnim podvižnikom savremene crkve vladikom Aleksejem, danas upokojenim. On mi je često govorio: „Leonide, pogledaj lice ovog čoveka, pogledaj ovo lice. Na njemu sve piše: plemenitost, čast i moral. Na ovom licu se sve vidi. Lice i oči su ogledalo ljudske duše“. Nikolaj Drugi je kao vođa ogromne imperije imao i geopolitičke razloge, razloge zaštite otadžbine jer je Nemačka objavila rat Rusiji - da stupi u Prvi svetski rat i da podrži Srbiju. Tu nema nikakve diskusije. Ali, on je, pored toga, imao i visoka, moralna osećanja prema Srbiji. NJega je rukovodila i ljubav prema Srbiji, prema Srbima. To nije bilo zato što su mu bili simpatični srpski ljudi, zato što su lepi, kao ovde prisutni. On je Srbe osećao kao duhovnu braću, kao jedan duh. Naš poslednji vladar, kao i naš prvi vladar, zapravo - svi naši vladari nisu bili samo vođe države. Oni su bili i na čelu pravoslavne civilizacije. Istočna pravoslavna civilizacija to su: Rusija, Srbija, Bugarska, Jermenija i Grčka. Svi smo naslednici Vizantijske civilizacije. To je bila civilizacija koju su rušili kao neprijateljski duh, kao alternativu. Zato, kada mi govorimo o našem Vladaru, mi o njemu govorimo kao o svetom čoveku. Jer, on se često pri donošenju odluka rukovodio duhom koji je bio u njemu. Naši oponenti često govore: Nikolaj je bio dobar porodičan čovek, dobar otac i supružnik. Da, bio je i to, ali se ne radi o tome. Uostalom, i to je posledica njegovog duha. Ali, hajde da vidimo šta se događalo za vreme Prvog svetskog rata. Često govore da je to bio neuspešan rat za Rusku imperiju. Međutim, moram da podsetim da se za Rusku imperiju taj rat završio 2. marta 1917. godine. Posle tog datuma, Ruska imperija više nije postojala, niti je kao imperator postojao Nikolaj Drugi. Taj rat su posle tog datuma vodile druga zemlja, druga vlada i drugi ljudi. Za nas, za Rusku imperiju taj se rat, dakle, završio 2. marta 1917. godine. A gde se nalazila linija fronta u to vreme? Linija fronta je prolazila praktično duž potonje granice Sovjetskog Saveza. Izuzev dela Austro-Ugarske, i 1/5  dela Turske, koje je bila zauzela ruska vojska. Mi smo, kao Ruska imperija do 2. marta 1917. godine bili izgubili samo Poljsko carstvo, kao deo teritorije imperije. Ali, bili smo zauzeli značajne teritorije – delove Turske i Austro-Ugarske. O kakvom se onda neuspešnom ratu uopšte radi? Pogotovo ako se ima na umu da su Nemci 1941. Bili došli na 10-15 kilometara do Moskve. Uostalom, mi na teritoriji Rusije nemamo groblja poginulih u Prvom svetskom ratu. Imali smo samo ranjenike koji su se lečili na teritoriji Rusije. Mi nismo dopustili neprijatelja da kroči na našu teritoriju. Bilo je, naravno, i uspešnih i neuspešnih bitaka, ali se sve to odvijalo na granicama imperije. Izvori „bele imigracije“ govore o 1.300.000 poginulih, od kojih su 95% - vojnici.  „Demokrate“ daju podatak od 1.500.000 poginulih. To su veliki gubici. Ali, kao prvo, to nisu gubici u civilnom stanovništvu, to su vojnici. Kao drugo, uporedimo, a uvek treba upoređivati, sa Drugim svetskim ratom u kojem je poginulo, minimum, 27 miliona građana SSSR! Zato ne možemo da govorimo o neuspešnom ratu Nikolaja Drugog. To je prosto nekorektno. Ne sme se tako postavljati pitanje. Ne smeju se stvari mešati sa onim što se dogodilo posle februara 1917. godine. Šta su uradili „februaristi“? Iščupali su jezgro države, eliminisali su Nikolaja Drugog. Čerčil je to dobro rekao: Izvadili su srž i sve je počelo da se raspada. Ovde u Beogradu smo fotografije ljudi koji su 1914. masovno izašli sa parolama podrške Srbiji. Da li mislite da su se oni kasnije pridržuli boljševicima? Ne, većina njih se u narednih pet godina borila na jugu i istoku, borili su se za Rusiju. To nisu ljudi koji su kasnije podigli revoluciju. Pogrešno je misliti da su ljudi koji su došli da podrže Nikolaja Drugog i Rusku Imperiju 1914. sutra su prešli na stranu crvenih. To su bili drugi ljudi, mnogi su se suprotstavljali. Ovde, u Srbiji, u jednom trenutku je bilo 100 000 izbeglica iz Rusije. Onih koji su se suprotstavljali bilo je bezmalo 3 miliona. Među njima su bili i oni koji su stajali na onom trgu – oni pred kojima je Nikolaj Drugi držao govor. To su bili isti ljudi. Oni su pružali otpor tokom pet godina! Diterihs je odstupio iz Vladivostoka tek u decembru 1922. godine! Građanski rat je trajao pet godina! To govori da nije sve bilo kao što su sovjetski istoričari i politirači tvrdili, da je čitav narod podržao Lenjina. Nije bilo tako. Značajan deo - ne kažem da je to bila polovina stanovništva – ali je ipak značajan deo podržao cara i suprotstavio se. U vrhu onih koji su pružali otpor, značajan deo - izuzev Vrangela i Judeniča – tvrdio je za sebe da su demokrate. A obični ljudi na jugu su bili monarhisti. Pročitajte usmomene, memoare, dokumentaciju, većinom su ti ljudi bili monarhisti. Većina se borila za Rusku imperiju. Denikin i Kolčak su često bili prinuđeni da govore i neistinu jer su dobijali pomoć od Zapada, a Zapad nije želeo da pomaže monarhistima. Naš institut se - u saradnji sa Fondom istorijske perspektive, Fondom Vasilija Velikog i drugim organizacijama - bavi čišćenjem istorije, istorijske nauke od naslaga. Neke mitove moramo da razotkrijemo, da srušimo. Prvi mit je o Nikolaju Drugom. Nama nude kompromis:Nikolaj je bio dobar i porodičan čovek, ali neuspešan vladar. Mi se ne slažemo sa time. On je bio veoma jak političar. Svakako, bilo je neuspeha. Bila je veoma teška situacija. Bio je postavljen zadatak da se uništi istočna pravoslavna civilizacija, Ruska imperija. Zapad je taj zadatak izvršio uz pomoć naših unutrašnjih izdajnika. Sada je Zapad sebi postavio isti taj zadatak. Napad na Rusiju koji se odvija u ovom trenutku povodom situacije sa Ukrajinom. To nije zbog Ukrajine. Ona nije potrebna Zapadu. Jedini je cilj da se Rusiji zada udarac. Rusija je počela da se uzdiže. Ne samo njena privreda i oružane snage. Rusija je počela da se uzdiže duhom, a to je ono što zabrinjava Zapad. Rusija je počela da shvata svoju misiju. Božansku misiju: da je Rusija centar alternativne civilizacije. Nekima od prisutnih sam pričao. Da je 2006 godine u Sankt-Peterburgu Žak Širak razgovarao sa nekim našim rukovodiocima. I na kraju svog izlaganja im je rekao: „Mene uvek obaveštavaju i ja sam čitam da u Rusiji intelektualci stalno raspravljaju sa kim treba da bude Rusija – uz Istok ili Zapad?“ Zatim je napravio pauzu i naglasio: „Pa zar vi ne shvatate? Vi ste posebna civilizacija!“

Pročitajte još:Državna televizija Rusije: Šešelj se vratio kao nepokoren patriota!Putin: Porošenko je novom blokadom Donbasa napravio grešku

Žak Širak je tada još rekao. „Vi ste posebna civilizacija. Sve vam je dato da budete posebni. Ne izolovani, već posebni.“ Eto, neki Francuzi su to još tada bili osetili, ami to još uvek nismo osetili, još nismo shvatili. Ono što se danas događa - to se događalo i u vreme Prvog svetskog rata. Dolazio je kod nas u institut novi ambasador SAD u Rusiji. Počeo je da pravi paralele sa Prvim svetskim ratom. „Pravite istu grešku kao i uoči Prvog svetskog rata“ – rekao mi je. „I vaši planovi su isti kao i uoči Prvog svetskog rata“ – odgovorio sam mu. On je prvo ustuknuo, a zatim je rekao: „Niste me dobro razumeli“. Kada govorimo o Nikolaju Drugom, o Srbiji i svim slovenskim zemljama, moramo da razumemo da je Nikolaj Drugi bio poslednji vođa istočno-pravoslavne civilizacije. Srbija je forpost, avangarda. Da bi se došlo do tvrđave koja se zove „Rusija“ - treba prvo uništiti avangardu. Treba uništiti Jerevan, Beograd. Jer, oni smetaju na tom putu. Treba ih uništiti. Srbija predstavlja i liniju razloma. Zato, držite se, braćo! Mi dolazimo, obavezno ćemo doći. Izvor: Fakti.org